ПОВРЕДЕ ИХ ИЗБАЦИЛЕ ИЗ ЖЕЉЕНОГ РИТМА: Бечејци поново без победе

Кад ово кажемо, првенствено мислимо на пораз резултатом 3:0, али и чињеницу да су морали да играју хендикепирани повредама Божичића, Јанковића, Медића, Јована Ћука и Хасичића. 

Тачно половина играча је у ауту, па је простор за транзицију знатно скучен. Било како било, Бечејци после шестог кола имају само седам бодова, а у окршајима са три екссрпсколигаша освојили су само бод, у Кули са Хајдуком 1912 (2:2), а изгубили су код куће од Тисе из Адорјана (0:2) и у Апатину (0:3), па су у доњем делу табеле.

– Нема дилеме, повреде су нас избациле из жељеног ритма. Али, верујем да ће и томе доћи крај. Јован Ћук се ове недеље прикључује редовном раду са осталима, постоји могућност да крене са радом и Стефан Јанковић. Значи, биће нам, бар са те стране, лакше пред суботњу утакмицу са Обилићем из Змајева – вели тренер Бечејаца Лазар Дабижљевић и додаје. – Први гол у Апатину примили смо из пенала, пошто је пре тога лопта ударила у руку Татића. Други гол после грешке у одбрани, Апатинци су из другог покушаја успели да савладају Милованова. После тога смо пали у игри и последица тога је трећи гол у финишу утакмице. Одређена искуства ћемо извући из овог пораза и надам се у јачем саставу заиграти квалитетније и бележити боље резултате у другом делу актуелне сезоне.

Проблем Бечејаца је како постићи гол. Од седам у мрежи ривала, чак, пет је постигао Стефан Јанковић, а преостаа два пута стрелци су били Бојан Ђекић и Никола Копре. Недостаје ефикасност осталих. Фудбал се игра за голове и томе морају сви да стреме, а не да сво бреме пада на једног или двојицу играча. Онда је њима далеко теже да остваре циљ, јер је сва пажња ривала усмерена ка њима. Управо из тог разлога у редовима Бечејаца вапе да се опораве повређени играчи, како би могли да склопе жељени играчки мозаик и бележе боље резултате.