Воша размишља на дуже стазе
Цимбаљевићу следује дугорочни уговор „ДНЕВНИК“ ДОНОСИ НОВЕ ДЕТАЉЕ У СЛУЧАЈУ ТАЛЕНТОВАНОГ ЈУНИОРА КОШАРКАШКОГ КЛУБА
Јуниор Кошаркашког клуба Војводина Иван Цимбаљевић привукао је пажњу одређених тимова, попут Динамика, о чему је „Дневник“ раније известио. Био је Цимбаљевић најбољи стрелац домаћег шампионата у свом узрасту, а током сезоне је и био део сениорског погона, тако да је направио велики продор за кратко време. Све то зна и Војводина која је спремна да му у јулу понуди четворогодишњи уговор, када Цимбаљевић прослави пунолетство и на тај начин испуни услов да се професионално обавеже.
Међутим, неће све ићи глатко, с обзиром на то да ствари још нису готове и да Вошин јуниор једним оком гледа и на друге опције. У новосадском клубу желе да од њега направе дугорочни пројекат и сада је на њему да донесе одлуку. Јасно је да у Динамику тешко да може да добије пуну минутажу у КЛС у овом моменту, што га оставља ближе Војводини, која, изузев тога, адут има и у већим амбицијама. Уколико се поново деси да АБА 2 лига буде такмичење у којем ће састав са севера Србије играти, то би Цимбаљевића могло да подигне на још већу сцену.
У Војводини желе да на прави начин искористе његов потенцијал и да се изборе за то да и наредних година носи црвено-бели дрес, што би и била најбоља опција, како се може чути из извора блиских играчу, али и клубу. Уз то, Новосађани озбиљно рачунају и на Луку Савановића, за кога се планира још већа улога у предстојећем периоду, тако да може да се каже да се направио одређени помак у том смислу и да локална деца могу да добију све већу прилику, на шта ће утицати и то што ће, како сада ствари стоје, амбиције Војводине бити нешто умереније у односу на раније сезоне.
Није управа клуба на челу са Жељком Ребрачом могла да испуни изузетно високе захтеве АБА лиге и плати трогодишњу лиценцу вредну вртоглавих 900.000 евра! Сада је време за нешто другачије планирање и улагање, како се не би поновила прошла сезона. И баш ту се види додатни простор за поједине таленте да засијају.
В. М. Петровић