О најуспешнијима су одлучивале боксерске легенде Мирко Пузовић, Драган Вујковић, Аце Русевски, Реyеп Реyеповски, Миодраг Перуновић, Дамир Шкаро, Перо Тадић, Антон Јосиповић, Миливој Лабудовић, Мујо Бајровић, Славиша Поповић, Драган Живадиновић, Дејан Завец и Тадија Качар. Према њиховом мишљењу, најбољи су:
СРБИЈА: Тадија Качар, ХРВАТСКА: Мате Парлов (најбољи југословенски боксер), МАКЕДОНИЈА: Аце Русевски, ЦРНА ГОРА: Миодраг Перуновић, БИХ: Марјан Бенеш и СЛОВЕНИЈА: Дејан Завец.
Истовремено, изабрани су и најбољи борци по тежинским категоријама. То су - до 48 кг: Драган Живадиновић (бронзана медаља са првенства Европе. До 51 кг: Реyеп Реyеповски (сребро с Олимпијаде). До 54 кг: Сами Бузоли (два сребра с ЕП и бронза са СП). До 57 кг: Братислав Ристић (сребро с ЕП и СП). До 60 кг: Аце Русевски (бронза с Олимпијаде и злато с ЕП). До 64 кг: Мирко Пузовић (бронза с ОИ, два сребра на СП и три европске медаље). До 67 кг: Миодраг Перуновић (сребро са СП, европско злати и сребро). До 71 кг: Тадија Качар (сребра са ОИ, СП и ЕП). До 75 кг: Драгослав Јаковљевић (по две сребра и бронзе на ЕП). До 81 кг: Мате Парлов ( злато на ОИ, СП и два путана ЕП). До 91 кг: Драгомир Вујковић (сребро и бронза на СП). Преко 91 кг: Азис Салиху (бронза с ОИ и два пута на ЕП).
Да ли су и резултати наших професиналаца имали утицај на листе?
- Да, свакако. У профи боксу, Мате Парлов је био шампион у ВБЦ конкуренцији, тада су постојале две федерације, а он је био најбољи у једној. Слободан Качар је био првак света у ИБФ-у, а тада су биле четири федерације. Ми, бивши шампиони, они смо који знамо шта су праве вредности, не можемо да величамо нешто што није велико, а ни обрнуто - јасан је био легендарни Тадија Качар.
О томе шта је легенде навело да овако гласају, рекао нам је легендарни боксер Тадија Качар.
- То су били резултати које су постизали, а они су компетентнији од избора новинара или институција у којима седе људи који о томе недовољно знају о томе. Међутим, прави сведоци тих догађаја и из тих времена, знају све - које су резултате постизали, ко је од кога изгубио, ко је кога победио, ко је био у репрезентацији, а ко није - нагласио је Тадија Качар. Да прости збир одличја не одражава и стварни квалитет и допринос промоцији спорта и државе, потврђује и Качаров пример с Олимпијских игара у Монтреалу, када је у финалу, судијским одлукама, био драстично оштећен.
- Једини сам југословенски боксер који је на путу до олимпијске медаље у полуфиналу победио актуелног светског шампина из Хаване 1974. године, Кубанца Роланда Гарбеја. У финалу сам, незаслужено и после судијске неправде, изгубио од Пољака Јержија Рибицког. Управо због таквих, а нама познатих детаља, ова иницијатива је посебна, јер, барем мало, може да ублажи причињене неправде којих је било - додао је Тадија Качар.
Предлог бивших шампиона је да адекватни пехари, плакете или дипломе најуспешнијима буду уручени на пригодној свечаности у Београду, односно у Србији, која је у протеклом веку изнедрила и највише виртуоза “племените вештине”.
Љ. Звиздић
