СПЛИТ: Најмлађи члан српског националног тима, 19-годишњи Милан Јовановић је потврдио раскошни потенцијал нападача, а у прва два сусрета и у улози одбрамбеног играча показао је квалитет, мада је до сада важило да му то није јача страна, што је он демантовао. У утакмици са Исландом селекторорво поверење је добио и у нападу, где су га ишли и финта и шут. Одиграо је завршницу за памћење и умногоме допринео да се пласирамо у другу фазу такмичења.
„Најпре бих рекао да ми је драго што сам уопште овде на ЕП, а поготово што сам добио шансу да играм. Трудим се да да сваки минут на терену паметно искористим и испуним очекивања селектора, саиграча и српске јавности. У утакмице сам ушао без страха, опуштено и у одбрани и у нападу и има још много простора да будем бољи. Жао ми је било што нам је против Исланда недостајао тај један гол, био сам мало разочаран, на крају све се завршило добро по нас“, каже даровити рукометаш.
Какав је осећај кад победиш, а онда чекаш да ддруги решавају о твојој даљој судбини на ЕП?
„Нешто најгоре што може да се спортисти деси. Некако бих лакше поднео да смо изгубили, тако сам тада имао осећање. Тако смо били близу а тако далеко од сна. Борили смо се, дали све од себе, са минус три дошли смо на плус три, имали прилику да дамо толико битан гол... И онда нам је преостало само да чекамо. Срећа нас је погледала и наградила наше залагање, истина не на нашој утакмици, али на другој јесте.“
Како си примио прву одлуку селектора да ти завршиш последњу акцију против Исланда?
„Нисам имао никакав притисак, ни трему. То би урадио као и сваки претходни пут, ишао максимално, па шта буде. Селектор је убрзо променио одлуку и казао да искуснији играч заврши акцију, то је његова процена... Биће још много прилика да ја одлучујем.“
Да ли сте као екипа веровали да Шведска може да победи Хрватску?
„То је била немогућа мисија. Хрватска је домаћин, имала је до те утакмице две победе и то без потешкоћа. Када смо у хотел стигли видели смо да Швеђани воде са четири гола, испратили смо прво полувреме на рецепцији, а друго смо одгледали у собама са стрепњом и ишчекивањем. Уследила је велика срећа и радост што смо прошли даље. Расположење се у тиму потпуно променило. Сви смо изашли у ходник и препричавали утакмицу, просто нисмо могли да верујемо шта се догодило.“
Шта се све мота по глави 19-годишњаку, коме је ово прво велико такмичење?
„Имао сам доста такмичења са јуниорима и кадетима, али ово је нешто сасвим другачије. Не може се упоредити ово са претходним искуствима. Овде је много већа одговорност. Против Исланда дао сам свој максимум, имао сам и среће у неки моментима. Веома сам задовољан. Са годинама пролази трема, када сам био млађи у неким неважним утакмицама сам имао већу трему него сада. Више обраћам пажњу на терен, мањена оно што се дешава око њега. Када сам пошао на ЕП некако сам се надао да нећу бити само туриста, већ да ћу добити минутажу и испоставило се баш тако.“
Стиже ли подршка из Србије?
„Стиже и подршка и похвале, од клупских саиграча и пријатеља из Војводине, Црвенке, мог Крушчића...“
На какав си пријем наишао код саиграча?
„Немам никаквих проблема. Подржавају ме, не само мене, него се међусобно подржавамо, без обзира на то да ли су у питању добре или мање лепе ствари. Најважније је да смо тим и да дишемо као један.“
Следи други круг, три меча, а први је против Норвешке?
„Норвешка је светски вицешампион, то све казује о квалитету те екипе. Пробаћемо да им парирамо, да одиграмо најбољу утакмицу до сада , па шта буде. Норвешка и Француска су финалисти СП, биће тешко, али даћемо све од себе. С Белорусима смо одиграли две пријатељске утакмице, незгодна су екипа, али с њима може да се игра. Нису бољи од Исланда, а ни од Шведске, значи да ћемо моћи са њима да се носимо“, казао је Јовановић.
Јово Галић
