НОВО РАЗОЧАРЕЊЕ ЈУНИОРА СРБИЈЕ НА РУКОМЕТНОМ СП У ПОЉСКОЈ: Тресла се гора родио се миш
Генерација српских рукометаша рођених 2004. године и касније завршила је наступ на Светском јуниорском првенству у Пољској без пласмана у главну рунду такмичења. Иако је екипа селектора Далибора Чутуре била препуна талената и потенцијала, недостајала је завршна оштрица у одлучујућим тренуцима.
Србија је на старту тесно поражена од Немачке (29:30), потом је остварена очекивана победа над Тунисом (38:33), што је улило додатну мотивацију пред кључни дуел против Швајцарске. Ипак, упркос вољи и борбености, вршњаци са Алпа били су бољи и славили са 30:28.
Уместо борбе за елитни пласман, српским јуниорима остаје учешће у Президент купу, где се надмећу за пласман од 16. до 32. места. У оквиру Четврте групе, Србија ће први меч одиграти данас у 11.45 против Саудијске Арабије, док је сутра, у исто време, заказан дуел са Бахреином.
Поставља се питање: где је „пукао ланац“? Талента не недостаје, али бројни младићи очигледно нису направили најбоље изборе у својим каријерама. Капитен Симо Шијан, који је током зиме оставио добар утисак у сениорској репрезентацији и тиме заслужио позив данског Скјерна, добијао је ограничене минуте. Слично важи и за Уроша Митровића, који није успео да се наметне у Висли и Тулузу.
Неколико играча напустило је Србију у млађим категоријама – Вукашин Антонијевић, Никола Зорић и Војин Чабрило – али њихов напредак у иностраним клубовима није био очигледан. Зорић се летос вратио у Партизан и показао да поседује квалитет, док ће Чабрило од ове сезоне носити дрес новосадске Војводине.
Све то указује да прерани одласци у иностранство, без јасне визије и подршке, често резултирају стагнацијом. Остаје нада да ће млади српски рукометни таленти убудуће више размишљати о дугорочном развоју, стрпљењу и избору адекватних средина за напредак. Овај неуспех, ма колико болан био, може послужити као важна лекција – и играчима и онима који стоје иза њих.