Ово је прилика да се подсетимо почетака шаховског живота у Новом Саду и неких најзначајнијих фрагмената из богате историје клуба.
Садашњи Новосадски шаховски клуб основан је 12. фебруара 1922. године и није доживео судбину претходна три покушаја, јер није прекидао своју активност све до данас. Поменутог дана, на иницијативу Јована Рајковића (1872-1950), Жарка Огњановића /1889-1957) и Бошка Мештеровића (1890-1960), одржана је „седница за конституисање клуба“. У руком писаном оригиналном записнику, који се чува у архиви клуба, наводи се да је скуп одржан у сали хотела “Царица Јелисавета“ (данас хотел „Војводина“), да је присуствовало преко 40 љубитеља шаха, да је за првог председника изабран Ј. Рајковић, да су усвојена правила клуба (статут) и донете остале одлуке. Одмах по оснивању покренут је веома активан шаховски живот, па је Нови Сад, уз Загреб и Љубљану, а касније и Београд, постао шаховски центар Краљевине Југославије.
Одмах по оснивању клуба организован је турнир за првенство града. Прво су одигране квалификације, а затим, од 2. до 29. априла 1922. године, и двокружни финални турнир са 11 најбољих новосадских играча. После велике борбе заједнички су на циљ стигли Жарко Огњановић и Александар Нићифор, испред А. Розенберга, Ј. Крамера, Л. Бизама, и других. Тако је започета једна лепа и дуга традиција која траје до данашњих дана. Одиграно је 85 првенствених турнира, а у листу победника уписано је преко 50 имена. Највише титула освојио је Николај Кулжински (1899-1974), чак 14, а иза њега је Антон Деже (1940-1991) са 11 титула. Највећи број наступа забележили су, легендарни др Радослав Илијћ (1894-1980) и Красоје Нотарош (1946), који су учествовали на 46 шампионата узастопно! Први међуградски меч НШК је одиграо у Суботици 16. марта 1924. са екипом тамошњег клуба. Меч је, како извештава тадашња штампа, после велике борбе завршен нерешено – 6:6. Био је то први шаховски сусрет такве врсте у Војводини, а вероватно и у целој Србији. Званично међуклупско првенство Краљевине Југославије први пут је организовано 1925. године и до Другог светског рата одиграно је 12 такмичења. НШК је учествовао седам пута и имао је веома запежену улогу. Четири пута је играо у финалу (тада се играло по куп систему), но на жалост ниједном није победио. Три пута је изгубио (1925, 1936/37 и 1939/40), а 1934. финални меч није одигран. После рата, клуб је пет пута био државни првак (2008, 2011,2012, 2013 и 2015) и седам пута освајао државни куп. Женска екипа је то остварила једном (1979), а мушка шест пута (2001, 2002, 2003, 2010, 2012 и 2015).
Током своје дуге историје НШК је био домаћин и многим светским шаховским величинама, а неки од њих су постали и почасни чланови клуба. Све су то чувена шаховска имена, а међу њима и пет светских првака: Александар Аљехин (1931), Маја Чибурданидзе (1986), Михаил Таљ (1990), Анатолиј Карпов (2005) и Борис Спаски (2006). Остали почасни чланови су Геза Мароци (1922), Борислав Костић, (1925), Флоренсио Кампоманес (1984), Милунка Лазаревић и Светозар Глигорић (1997), Александар Матановић, Борислав Ивков и Љубомир Љубојевић (2002). На крају, треба истаћи да је НШК један од оснивача Шаховског савеза Новог Сада и да је непрекидно, од дана оснивања до данас, седиште овог Савеза у просторијама НШК-а.
Алмир Гагић
