Први пут је славила у турском Газиантепу 2012. године, испред Рускиње Татјане Козинцеве и Ане Музичук, да би поново стала на победничко постоље две године касније, у Пловдиву у Бугарској, када је вицешампионка поново била Татјана Козинцева, док је бронзу освојила Грузијка Мелиа Саломе.
Ове године је Гунина посебно убедљиво тријумфовала, будући да је најближе конкуренткиње оставила за читав поен, и са девет из 11, без пораза, прва протрчала кроз циљ. Једина четири ремија с Гунином избориле су Јулија Осмак, Ана Ушенина, Екатерина Аталик и Елизабет Пец. С друге стране, прошлогодишња шампионка Грузијка Нана Џагнидзе, после пораза од Ушенине и Гунине средином турнира, није могла даље од сребрне медаље. Занимљиво је да је друго место заправо поделило седам шахисткиња које су сакупиле по осам поена, а међу којима је Џагнидзе имала најбоље додатне критеријуме и тако освојила вицешампионску титулу. Бронза је припала бившој светској шампионки Украјинки Ани Ушениној, која је такође турнир завршила без пораза, али са два ремија више од Гунине.
Вероватно највише разлога да жали за бољим пласманом на овом турниру има некадашња европска шампионка Екатерина Аталик, коју је пораз у првом колу против наше Аделе Великић значајно уназадио. Опоравила се тек средином турнира, када је везала четири узастопне победе, укључујући и ону против наше Јоване Ерић, али то ипак није било довољно за више од четвртог места. У групи шахисткиња са по осам поена су и бивша светска шампионка Антоанета Стефанова, вишеструка немачка шампионка Елизабет Пец, као и два најпријатнија изненађења на овом турниру – Пољакиња Клаудија Кулон и Рускиња Полина Шувалова, које су биле 65. односно 38. носилац на старту Првенства.
Од наших шахисткиња посебно треба истаћи успех Аделе Великић и Јоване Ерић које су сакупиле по шест поена и пласирале се у првих 60 најбољих жена у Европи. Великићева је веома добро стартовала на турниру и са 3,5 поена из првих пет партија била у самом врху. Међутим, касније се уморила и није издржала притисак, те је из наредних шест кола освојила свега 2,5 поена. И поред тога, Адела је остварила изузетан напредак на рејтинг листи и са освојених 58 поена дошла на само поен од великих, и за многе наше шахисткиње недостижних, 2.300 поена.
Ерићева је, насупрот томе, имала нешто слабији старт, али је пред крај турнира одиграла веома сигурно и са три поена из последњих пет партија успешно се пробила до високог пласмана. Пласман Јоване Рапорт би сигурно био много бољи, да није у последњем колу изгубила без борбе и тако завршила турнир са 5,5 поена. За Теодору Ињац ово Првенство је било велика школа и одлична прилика за стицање искуства у мечевима са шахисткињама врхунске класе, будући да она има тек 18 година и да њени највећи успеси тек предстоје. С друге стране, више се очекивало од искусне Марије Манакове, али ово дефинитивно није био њен најбољи турнир. Тек у последња три кола приказала је ниво игре на какав смо од ње навикли, али то није било довољно за неки значајнији пласман.
На крају турнира, општи утисак је да нашим шахисткињама недостаје квалитетан тренерски рад и посебне припреме пред велика такмичења. Уколико би успеле да добију одговарајућу помоћ и подршку у том сегменту, резултати би сигурно били далеко бољи, будући да су све веома младе и да се у њима крије велики потенцијал за даље напредовање.
И. Узелац
