Зашто протестују грађани Хонгконга?

ХОНГКОНГ: Демонстранти су други дан заредом паралисали рад међународног аеродрома у Хонгконгу, присиљавајући власти да откажу све летове из града након што су преузели терминале као део притиска за успостављање демократских реформи.
hongkong, pixa
Фото: pixabay.com

Блокада аеродрома и протести који трају од јуна организовани су због тога што многи становници Хонгконга виде све већу ерозију слобода које су им обећане 1997, када је Кина под вођством Комунистичке партије преузела ту територију, која је некада била британска колонија, пише АП.

Те сумње подстичу протесте, који су изграђени на претходном опозиционом покрету, који је паралисао већи део града током седам недеља 2014. године. 

Тај покрет је на крају избледео, а његови челници су у затвору због оптужби за узнемиравање јавности.

Централна влада у Пекингу окарактерисала је тренутни протестни покрет као нешто што се приближава "тероризму" и представља "егзистенцијалну претњу'''' локалном становништву.

Терминологија којом се служи кинеска влада, оцењује АП, повећава изгледе за веће насиље и могућу обуставу законских права за притворене.

У међувремену, кинеска полиција почела је вежбе недалеко од границе у граду Шенџену што неки виде као претњу повећања силе против углавном младих демонстраната који су се окупљали током последњих 10 недеља.

Полиција је ухапсила више од 700 демонстраната од почетка јуна и саопштила да се увукла у редове демонстраната, што је довело до забринутости да полицајци подстичу насиље, наводи АП.

На десетине људи је повређено током сукоба у недељу.

Полиција је саопштила да истражује инцидент.

Рупер Колвиј, портпарол високе комесарке УН за људска права Мишел Башеле, рекао је да је њена канцеларија прегледала доказе да полиција употребљава "мање смртоносно оружје на начине који су забрањени међународним нормама и стандардима''''. 

То укључује употребу сузавца у масу људи, у затвореним просторима и директно на демонстранате, "што ствара значајан ризик од смрти или озбиљних повреда", рекао је Колвиј. 

Лидерка Хонгконга Кери Лем изјавила је да су нестабилност, хаос и насиље довели град на "пут без повратка".

Демонстранти не показују знаке да ће одустати од своје кампање да би присилили Лемину администрацију да одговори на њихове захтеве, укљуцујући да она поднесе оставку и у потпуности укине предложени закон према којем би неки осумњичени могли да буду послати у континенталну Кину, где критицари кажу, да би могли бити суочени са мучењем и неправичним или политичким суђењима, истиче АП.

Хонгконг је био британска колонија више од 150 година, један његов део, хонгконгшко острво, припојен је Великој Британији после рата из 1842. године, пише ББЦ. 

Касније, Кина је изнајмила остатак Хонгконга - Нове територије - Британцима на 99 година.

Постао је прометна трговацка лука, а његова привреда процветала је 50-тих, када је постао фабричко чвориште.

Раних 80-тих, како је полако истицао рок за 99-огодишњи најам, Велика Британија и Кина започели су преговоре о будућности Хонг Конга, комунистичка влада у Кини сматрала је да читав Хонгконг треба вратити.

Две стране постигле су споразум 1984. године према ком ће се Хонгконг вратити Кини 1997. године, под начелом "једна земља, два система".

То је значило да ће, иако ће постати део јединствене земље са Кином, Хонгконг у наредних 50 година уживати "високи степен аутономије, сем у спољним пословима и одбрани".

Као последица тога, Хонгконг има властити правни систем и границе, а права, укључујући слободу окупљања и слободу говора, остају заштићена, наводи ББЦ.

Лидера Хонгконга, извршног руководиоца, тренутно бира одбор од 1.200 чланова - углавном про-пекиншко тело.

Гласачи из Хонгконга не бирају директно свих 70 чланова у законодавно тело територије, Законодавни савет. 

Већину места која се не бирају директно заузимају про-пекиншки посланици.

Неки изабрани чланови су чак били смењени након што је Пекинг донео контроверзну судску одлуку која их је практично дисквалификовала.

Мини-устав Хонгконга по имену Основни закон тврди да би на крају и лидер и Уставни савет требало да буду изабрани на демократскији начин, али не постоји консензус око тога како то треба да изгледа.

Кинеска влада је 2014. године саопштила да ће омогућити гласачима да изаберу властите лидере за списка који одобрава про-пекиншки одбор, али су критичари то прозвали "лажном демократијом" и није изгласано у хонгконгшки закон.

За 28 година, 2047. године, истиче Основни закон, а није најјасније шта ће се десити са аутономијом Хонгконга након тога, пише ББЦ.

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести