КО РАДИ НА ДАН ПРИМИРЈА, СЛЕДИ МУ ДУПЛА ДНЕВНИЦА: Математика је јасна, ево колико ћете зарадити по сату

С обзиром да се уторак, 11. новембар, у Србији обележава као Дан примирја у Првом светском рату и спада у државне празнике који се законом славе нерадно, многи ће га спојити са понедељком и добити четири слободна дана.

Закон о раду јасно прописује да сваки запослени има право да не ради током државних и верских празника који су законом проглашени нерадним данима. У том периоду радници остварују право на редовну накнаду зараде, без икаквог умањења. С друге стране, они који ипак раде на дан празника имају право на додатну зараду.

Прописи предвиђају да сваки радник који ради током празника мора да добије увећану плату од најмање 110 одсто на основну зараду. Другим речима, запослени добија пуну дневницу, плус додатних 110 процената од основне сатнице.

Проблем је, међутим, што не постоји конкретна законска казна за послодавце који не исплате увећану плату, па се дешава да радници не добију оно што им законом припада. Уколико се радно време запослених не може другачије организовати, радницима се може понудити заменски слободан дан.

Важно је знати да заменски слободан дан није законска обавеза послодавца, већ ствар договора. Чак и ако радник добије слободан дан, послодавац је дужан да му исплати увећану дневницу за рад током празника.

Ко има право на дуплу дневницу?

Право на увећану зараду имају само радници који су запослени по уговору о раду, било на одређено или неодређено време. Они који раде по основу уговора о делу, привременим и повременим пословима или ауторским уговорима, немају законско право на додатну накнаду.

Њихова примања зависе искључиво од договора с послодавцем. Увећање од 110 одсто рачуна се само на основну зараду, без додатака као што су топли оброк, регрес, бонуси или минули рад. На пример, ако је основна дневница радника 5.000 динара, он ће за рад на празник добити још 5.500 динара, што укупно износи 10.500 динара за тај дан.

Каматица/Мондо