Већ на првом кораку омамио нас је мирис старих корица, које уз нова штива уредно стоје поређане на полицама, а неколико библиотекарки, свака у свом послу, видевши да смо залутали, оставише све да нам помогну. Селма показуе старе књиге које сведоче о културној баштини тога краја, а директорка установе Валерија Барна Коложи желела је да нам открије и благо које здушно негују, откључавши нам врата спомен- собе посвећене једном од првих бораца за очување и неговање мађарског језика, лингвисти Габору Сарвашу.
– У овој просторији смо окупили и изложили рукописе, књиге, лексиконе, уз остале вредне списе који су у научном и богатом раду допринели очувању и неговању мађарског језика, учинивши га општом темом и јавним предметом – истиче Барна Коложи, рекавши да је између осталог Сарваш допринео постављању и учвршћивању мађарске лингвистике у научном систему. – Баш смо пре месец дана добили још један комад који је припадао нашем лингвисти, и то преко једне библиотеке у Будимешти. Лексикон из 1746. године је нашао пут до нас и то нам је сада најстарија књига коју баштинимо. Често знам да кажем да оно што је Вук Караyић био за српски језик, Габор Сарваш је био за мађарски и то је за нас важно. Зато сада то богатство које имамо на достојанствен начин желимо да сачувамо за будућа поколења.
Соба је белих зидова, са принтовима рукописа тог великана, а уместо тапета красе их платна, која причају делиће историје мађарског језика. На прозорима утиснути лик и дело Сарваша, а на полицама слике и отворени рукописи. Уместо тепиха, оцртана је стаза са исписаним годинама и важним догађајима који су овековечили његов живот.
Директорка каже да су случајно открили ту просторију пре неколико година. Објекат је иначе старије градње и некада је био Задружни дом, са позоришном салом. У преуређивању простора, гломазан орман који се налазио тик уз зид открио је скривена врата, а пошто библиотека има улогу културног центра, дошли су на идеју да је искористе тако што ће одати почаст мађарском лингвисти.
– То је било 2020. године, када је била пандемија, а ми били затварани – прича наша саговорница. – Онда смо засукали рукаве и испразнили смо тај архивски простор, и у сарадњи са Музејом из Бачке Тополе успели смо овако да га организујемо. Идеја је била да се сва његова заоставштина која постоји уредно и системски посложи у витрине, које сада носе наше најчувеније старе ретке књиге. Библиотека је скромно могла бар оволико да приушти.
У Ади се годишње одржавају „Лингвистички дани” и тада се окупе лингвисти са територије Војводине, али и они ваш наших граница. Манифестација се реализује на више локација, а садржаји су разноврсни, од научних скупова до такмичења за децу. Поента је и најмлађима приближити корене и научити их важности неговања сопствене културе, језика и традиције.
Габор Сарваш, рођен у Ади 22. марта 1832. године, био је лингвиста, који је борбу за очување и неговање мађарског језика започео 1872. године. Тада му је Мађарска академија наука поверила оснивање и вођење часописа за истраживање и неговање мађарског језика, у ком је почео да објављује текстове из етимологије, бранећи елементе језика и покушавајући да стане на пут укорењивању нових и неприхватљивих језичких елемената. Био је и члан финско – угарског друштва у Хелсинкију. У свом истраживању је поставио оквире реформације језика.
За рад „Глаголска времена у мађарском” је 1872. године добио награду Академије наука. Заједно са Жигмондом Шимонијем је уређивао „Историјски речник мађарског језика”. Због тешке очне болести која је резултирала слепилом Сарваш се повукао из науке и јавности.
И. Бакмаз
