Заштитна археолошка ископавања на овом терену, која су била у надлежности Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, обављена су у октобру и новембру 2019. године на око километар и по трасе гасовода, уз ангажовање око 50 археолога и студената археологије, којима је два месеца помагало 250 до 300 радника.
Археолози су детектовали и ископали више од 300 археолошких целина, прикупљено 100 кутија покретног археолошког материјала, узето 250 узорака за палеоботаничке анализе и још 100 узорака за различите друге анализе. Међу открићима на траси гасовода код Мартоноша је јединствена остава окера од минерала лимонита, који се користи као пигмент за израду боја, а стручњаци претпостављају да потиче из гвозденог доба.
- Захваљујући спроведеним истраживањима добили смо нове податке о насељима из различитих периода, као и прве резултате апсолутног датовања и прве палеоботаничке анализе. Нови подаци истраживања много ће допринети новој археолошкој слици севера Бачке, као и да се становницима општина кроз које је прошао гасовод прикаже археолошко благо - каже ауторка изложбе археолог др Неда Мирковић-Марић.
Она додаје да се на траси гасовода из надлежности Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица налазило девет археолошких локалитета који уживају претходну заштиту, од којих су четири налазишта била угрожена изградњом гасовода на територији општине Кањижа, два на подручју општине Сента и три у ађанској општини.
- Већина ових налазишта откривена је и мапирана у оквиру пројекта “Арехолошка мапа северне Бачке” који од 2017. године реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и локалних самоуправа. Тако су мапирана археолошка налазишта на подручју општина Кањижа, Сента и Ада, а резултат пројекта до сада чини преко 500 новооткривених археолошких локалитета. Неки од локалитета који су ископавани у оквиру заштитних радова на траси гасовода били су познати и раније . Такав је случај са локалитетима Црквено брдо у Горњем Брегу у општини Сента и Чонтпарт, у општини Кањижа. Захваљујући заштитним ископавањима на гасоводу истражени су неки локалитети који су пружили обиље података који омогућавају боље сагледавање живота људи у различитим периодима прошлости од праисторије па све до историјских времена - наглашава др Неда Мирковић-Марић.
Она најављује да ће за све локалитете који тренутно уживају статус претходне заштите, на основу истраживања биће урађени елеборати за предлог утврђивања у непокретна културна добра, чиме би се појачала њихова правна заштита.
Највреднији је налаз у атару Мартоноша, надомак језера Сарваш, на локалитету 61, где је дуж трасе гасовода истражено вишеслојно налазиште са остацима из времена неолита, бронзаног доба и латена (позног гвозденог доба). На траси је откривено око 70 објеката: кућа, јама, али и остава ингота и скелетни остаци три индивидуе. Ископано је око 90 археолошких целина из више периода, укључујући и млађе камено доба (6300-4500 година пре нове ере),бронзано доба (3000-1100 година пре нове ере), гвоздено доба (1100 година пре нове ере до 40 година нове ере), као и позну антику и средњи век.
Најзанимљивији налаз са локалитета код Мартоноша представља остава ингота, оставу окера, који је пронађен у облику великих перли пречника 15 центиметара са рупом у средини, како би се могли низати на канап. Окер, који се користи као пигмент за фарбање артефаката , као и тела, употребљава се још од најстаријих времена и био је у вези са религиозним веровањима и обредним радњама.
Археолози објашњавају да сам окер потиче од минерала лимонита и најчешће се налази у облику финог праха, тако да је количина нађена само у једној остави на овом локалитету јединствена. Пронађено је чак 112 оваквих перли величине крофни, које теже неколико десетина килограма. Оваква остава окера до сада није нађена и представља јединствен допринос науци и разумевању експлоатације, значаја и обраде овог минерала.
Овакав налаз оставе окера на траси гасовода код Мартоноша није до сада забележен не само на археолошким локалитетима у Србији, него и ширем региону. Претпоставка је да је окер ту складиштен припремљен за даљи транспорт, трговину или размену. Археолог др Мирослав Марић из Балканолошког института САНУ из Београда раније је изјавио, да је изгледа та јама била само за окер, да би инготи били склоњени, да ли због опасности или због чекања да се појави трговац или мајстор који ће их преузети да би их користио, а остали су неискоришћени, спремни за употребу.
Пошто оваквог минерала нема на простору где је окер пронађен, археолози претпостављају да је овде, код Мартоноша надомак реке Тисе, у крају у коме се од давнина трговало, доспео са Карпата или из дела Србије где има руде гвожђа. Оваква остава окера није нађена нити виђена на археолошким локалитетима Европе.
Милорад Митровић
