БАЊСКИ ТУРИЗАМ ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ КАЊИЖЕ Благодети воде Чудотворног бунара у Граду тишине
КАЊИЖА: Темељи бањског туризма у Кањижи су зачети почетком прошлог века, када је захваљујући предузимљивом пословном човеку Херману Гринфелду (1864-1926) лековита топла вода из бунара у варош доведена са пашњака Јараш удаљеног шест километара и 1913. године оснивањем Акционарског друштва „Чудотворни бунар Артешко купатило“.
Препознат је потенцијал топле воде и блата, па су традиција и савремени трендови у лечењу и рехабилитацији, обогаћени другим видовима туристичке понуде, окосница туризма у оквиру Спацијалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа“.
За настанак бањског лечилишта у Кањижи постоје два верзије, које се приповедају. Једна је стварна и друга бајковита легенда. Када је вода из два бунара на Јарашу била недовољна за напајање стоке на испаши, Јанош Сабо Чако, као известилац чобана и пастира, варошким оцима је 1907. године предочио захтев за бушење нових бунара, па је одлучено да се буше два нова артешка бунара.
Посао су одрадиле бунарџије из Ходмезервашархеја, али вода која је потекла разликовала се од воде из претходних бунара – необично топла, жућкасте боје, мирисала на сумпор и била запаљива и за дивно чудо била питка! Чобани и чобанице су се купали у тој води и осећали да им ублажава костобољу и реуматске и друге тегобе, па се брзо прочуло о лековитим својствима воде.
Људи који су тада више веровали у сујеверје и народне обичаје су исцелитељску снагу воде тумачили као чудо, што је изнедрило легенду која се радо препричава, а извор топле воде назван је Чудотворни бунар! Пастирица Циганка, не баш одвише лепа, често је чувала гуске око бунара и с времена на време загазила и гацала по бари која се око бунара стварала, па се и мазала тим блатом. Не само да је залечила болесну ногу, већ се и необично пролепшала, толико да њеним чарима није могао да одоли млади мађарски барон, који је дошао у бању да се одмара, па се том девојком и оженио.
Скулптура девојке је постала и симбол „Бање Кањижа“, у којој се веома често чека на место или тражи постеља више. На све то књижевник Ласло Гал, је у време боравка на књижевним колонијама идиличну варош крај Тисе назвао „Град тишине“.
Директорка „Бање Кањижа“ Снежана Аџић истиче да је попуњеност капацитета у прошлој и овој години око 85 одсто, а сезона практично траје преко целе године. Пацијенти и гости због добрих услова и квалитетних услуга лечења, рехабилитације и опоравка, такође и због одмора, долазе не само из наше земље него и из земаља из окружења.
– Од 300 постеља са колико располаже установа, 140 је намењено за пацијенте са упутима Фонда за здравствено осигурање, јер се налази у мрежи здравствених установа Србије, док је други део на располагању комерцијалним корисницима који долазе о свом трошку. Највише је пацијената и гостију из Новог Сада, Београда и шире околине, а радо долазе и гости из Мађарске, Црне Горе, Румуније и других земаља. Уз два лековита природна ресурса, лековиту воду и лековито блато наши врхунски стручњаци, специјалисти физикалне медицине, пратеће медицинско особље и сви запослени брину се да пацијенти и гости буду задовољни, да из Кањиже оду излечени и опорављени. Лече се пацијенти од акутног и хроничног реуматизма и повреда локомоторног апарата, или се опорављају након операција. Са великим успехом се обављају лечење и рехабилитација пацијенти са обољењима централног и периферног нервног система. Поред пацијената са упутима Фонда за здравствено осигурање, код нас бораве и пензионери на десетодневном опоравку о трошку Фонда пензијског и инвалидског осигурања па смо ове сезоне угостили 1.000 пензионера – каже директорка Снежана Аџић.
Она додаје да је велики број оних који долазе о трошку Фонда ПИО, а враћају се и често бораве о свом трошку јер су задовољни услугама и опоравком. Поред пацијената и гостију који бораве у бањским хотелима „Аква Марин” и „Абела”, пацијенти из Кањиже и околине користе могућност да терапије обаве амбулантно.
У „Бањи Кањижа“ бораве и запослени из појединих компанија које их шаљу на рекреативни превентивни одмор и опоравак. У кањишкој установи су се усталили кампови за студенте са инвалидитетом Новосадског универзитета, такође и кампови које за своје чланове организују Удружења дистрофичара Јужнобачког округа и из Београда.
Пошто под једним кровом уз смештајне и угоститељске капацитете располаже затвореним базенима са термалном водом и спортском халом, Кањижа се показала као привлачно место за припреме врхунских спортиста и кампова у разним спортовима, које организују клубови или спортски савези. Бањски комплекс је наслоњен на прелепи Народни парк који има традицију колико и бања, идеалан је за шетње, а налази се и на самом ободу Кањиже, близу центра града, а ту су шеталишта крај Тисе и добра угоститељска понуда.
М. Митровић
Пројекат „Развој туризма кроз „цветање“ Тисе – природне лепоте и културно наслеђе Кањиже“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Општина Кањижа. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.