„ДНЕВНИК” У СЕЛУ ДО ХИЉАДУ СТАНОВНИКА – ШУМАРАК Уз шуму се најздравије живи

И будући да део насеља „очешете” с главног пута, не стичете баш прави утисак како изгледа живети у улици која заправо броји највише житеља, скрајнутих од саобраћајног хаоса који даноћно туда тутњи. 

Штавише, кад с те регионалне саобраћајнице скренете на једином рачвању, улазите у шор који носи име по самом селу, који је довољно узан да њиме прође једно возило и приде двапут окићен лежећим полицајцима, да случајно некоме не би пало на памет да и у том делу ремети живот оних који у Шумарку највише цене мир и тишину.

Тренутно не постоји ништа што би нам знатно олакшало живот, осим прикључивања на гасну мрежу, али због и даље малог броја мештана, много тога нам је онемогућено (Славица Уршли)

– То што нам је село овако мало има и предности и мана, али најважније нам је што имамо природу и чист ваздух – прича председница Удружења жена „Шумарак 2” Славица Уршли, која нас је дочекала у сали обновљеног Дома културе. – Овде немамо школу већ 40-ак година, па наша деца иду у Гај и Дубовац, ко где жели, а Општина Ковин је обезбедила таксти превоз за све њих.

Лако је рекламирати се кад имаш квалитет

Пре 14 месеци браћа Бобан и Дејан Илић отворили су ресторан „Пешчарин рај” на главном путу у Шумарку, и може се рећи да су већ постали препознатљиво одредиште многим пролазницима који се возају трасом од Ковина до Вршца, Беле Цркве илити Румуније. Осим што увек имају свежу храну – печења, сачеве, чорбе и кувана јела, мућкалице, роштиљ и слично – освежавајућа ‘ладовина и домаћинска атмосфера обавезан су део „Пешчарине” понуде.

– Важно је имати феноменално особље као што су наше девојке, као и добру храну која је увек свежа, што је најбитније – напомиње Бобан, задужен за угоститељски и повремено куварски сегмент. – Наши гости се осећају као да су дошли код родбине, јер им увек свима посветим пажњу, питам их како су, да ли су задовољни.

Пажљив однос према онима који свој апетит повере „Пешчарином рају” резултат је пре свега љубави према угоститељству, али и радном стажу који Бобан предано бележи већ 36 година.

– Све се може научити, али најосновнија ствар је како приступити људима, а за то треба бити рођен – наглашава наш саговорник. – Наравно, дошло је време да се без рекламе не може ништа, а увек је најбоља она „од уста до уста”, премда је најбитније да буде искрена. Такође, лако је рекламирати се кад имаш квалитет.

Ако мислите да је Шумарак превише мали и да немате разлога да у њему застанете и предахнете, грдно се варате! Јер, након шетње по шуми и те како имате прилику где да седнете и освежите се, а како је у овом делу Баната туристички потенцијал неограничен, држимо фиге да једног дана озбиљније заживи, што ће добро доћи и туристима, а наравно и мештанима и угоститељима.

Одрасли мештани углавном путују за Ковин где раде, па успут своје малишане воде и у вртић. Међутим, има и неколико породица које су фокусиране на пољопривреду, премда је она, према речима наше саговорнице, ове године на ивици опстанка.

– Најпре смо имали проблем да нам је сво воће смрзло, а сад су велике суше, што се најбоље види у нашој улици која је иначе јако лепа, али сад је цела изгорела на овим врућинама – прича Славица, чија је кућа с великом окућницом као рај на земљи, у хладовини, с разним животињама, баштицом и много деце. – С једне стране нам је предност што имамо пашњаке за испашу наше стоке, али с друге стране је увек борба око закупа, јер они припадају делиблатском атару, па ми морамо да чекамо други круг лицитације како бисмо нешто добили. Нас троје је у том једном делу пашњака обезбедило машине и направили смо појило за краве.

Шумарак је идеалан за сеоски туризам. Стазе кроз Делиблатску пешчару, близина Дунава и осталих лепота јужног Баната, здрави домаћи производи (попут козјег сира, млека, грожђа, јаја и друго) – само су део онога што може привући туристе да се задрже у овом селу и побољшају живот локалаца. А о благодетима овог места јасно потврђује и податак да су цене кућа и викендица са пет-шест хиљада евра скочиле на 50.000 и више.

Стазе кроз Делиблатску пешчару, близина Дунава и осталих лепота јужног Баната, здрави домаћи производи (попут козјег сира, млека, грожђа, јаја и друго) – само су део онога што може привући туристе да се задрже у Шумарку и побољшају живот локалаца

– Београђани су током короне покуповали много кућа, а имамо и три породице које су нам се доселиле из иностранства. Тренутно не постоји ништа што би нам знатно олакшало живот, осим прикључивања на гасну мрежу, али због и даље малог броја мештана, много тога нам је онемогућено – јасна је наша саговорница.

Ипак, они који живе у Шумарку труде се најбоље што могу да нешто у њему развијају и понуде.

– Нас осам-девет жена које смо најактивније у Удружењу „Шумарак 2” редовно идемо на манифестације, учествујемо у хуманитарним акцијама, а организујемо два догађаја: Крофнијаду у октобру и такмичење у аранжирању цвећа које обично буде у јуну, али ове године се није одржало. Свака жена има свој рецепт за прављење крофни и све буду одличне, али ми се трудимо да гости који нам дођу буду и победници манифестације – прича председница.