Кањишка обала је једна од најуређенијих у северном Потисју, а магнет за посетиоце су плажа на Тиси, камп, базен, дечија и спортска игралишта на песку и добра угоститељска понуда, па није чудо што многи у кампу проводе читаву сезону.
Поред освежења у Тиси, поново је омогућено и купање на базенима, захваљујући повољнијој епидемиолошкој ситуацији, али уз поштовање свих мера и ограничен број од 100 купача. За овогодишњу сезону било је више улагања на уређењу инфраструктуре, ради угоднијег боравка посетилаца. Између осталих улагања, проширење паркинга крај кампа „Тиски цвет”, постављање клупа и друго показали су се оправданим за прихват великог броја посетилаца, посебно у дане викенда, када је посета највећа.
На обали Тисе у Кањижи од гостију са стране највише је Суботичана, али кампују и гости из Новог Кнежевца, Кикинде, Новог Сада, Београда и других места. У немогућности да се иде на море, многи се опредељују за одмор крај реке.
Викендом је велика гужва, јер кампери запоседну сва места у кампу са преко стотину камп приколица и шатора, од којих је већина ту целу летњу сезону, јер су услови за боравак добри, види се да је све уредно, а није скупо. Домаћин и рецепционер у кампу Јожеф Гемери напомиње да доста посетилаца породично долази само на један дан, ту спремају храну и у том случају је боравак бесплатан, само се плаћа коришћење прикључка за струју 120 динара. За постављање мањих шатора плаћа се 120 динара, већих 200, а камп приколица 230 до 250 динара. Они који бораве мање од 30 дана плаћају боравишну таксу, а за боравак дужи од 30 дана нема боравишне таксе. Месец дана боравка у кампу стаје укупно 4.800 до 5.000 динара, јер они који остају дуже од месец дана имају 30 посто попуста. Ту је урачунато постављање шатора или камп приколице, коришћење струје и санитарног чвора са топлом водом и кухињом.
Групу Суботичана предводи Виктор Гандиш који већ десетак година кампује на кањишком Штранду.
- Кампујемо одмах поред реке, купамо се, пецамо и уживамо - каже Гандиш, а овом друштву се први пут придружио и Барнабаш Салма из Шупљака и напомиње да се није покајао, што одмор проводи на обали Тисе.
Породично у кампу одмор проводи Миклош Хармат из Кањиже, који каже да је од детињства свако лето на Тиси, а ове сезоне кампују скоро 20 дана, са дружином која је смештена под три шатора.
- У кампу има све што је неопходно за угодно летовање, тако да нема потребе да идемо негде другде. Овде сви имају добар апетит, већина јела се спрема у котлићу и још увек трагамо за јелом које не можемо да припремимо у котлићу. Деци је лепо и на завршетку одмора једноставно неће кући, јер они уживају купајући се на базену и Тиси, забављањем на дечијем игралишту и спортским теренима на песку. Децу смо научили да често идемо у природу од пролећа до јесени, не само на обалу Тисе него и друга места у околини, на велики пашњак Јараш где се може пецати на каналу, али када су велике врућине тамо нема хладовине - испричао је Миклош Хармат.
Крај базена, захваљујући средствима оствареним код ресорног Министарства трговине, туризма и телекомуникација Србије у износу од три милиона динара, постављени су нови столови и клупе на платоу од гранитних коцки, где могу да бораве родитељи који доводе децу на базен. Дечије игралиште је добило нови садржај за шта је из буyета кањишке општине издвојено 250.000 динара.
- Садржаји на Штранду се сваке године допуњују и посетиоцима омогућујемо угоднији боравак. У наредном периоду планирано је да се код постојеће зграде уреди централни простор да буде функционалан у обогаћивању туристичке понуде - каже председник кањишке општине Роберт Фејстамер.
Чонгор Тандари и Золтан Арок из Кањиже и њихово друштво од неколико породица сместило се одмах код улаза у камп још 1. јуна и ту ће бити до 1.септемра. Крчкају се често специјалитети у котлићу, окреће се и јагњетина на ражњу, роштиља, а у време наше посете замирисале су мекике.
- Крај Тисе је најбоља хладовина, волимо да боравимо у природи, а овде је одмор најјефтинији - каже Чонгор Тандари.
Кикинђанин Миливој Миле Гаврилов са супругом Зором у кањишком кампу је од отварања сезоне већ два месеца, с тим што повремено оду до куће у Кикинду, па се враћају у камп приколицу крај Тисе.
- Кампујемо још од 1995. године, у почетку под шатором док су деца била мала. Ми волимо породично да се на овај начин одмарамо и дружимо. Сада смо дошли до ове камп кућице, па нам је још лепше и конфорније. Камп у Кањижи је супер. Иако сам знао како је овде, ми смо пре доласка били да видимо како је у Ади и овде нам се више свиђа, јер је изузетно уређено, санитарни чвор се одржава и боравак нам прија. Камповање пре свега треба волети, а ми волимо да смо у природи, волимо дружење. Купам се у реци, али нисам пецарош. Боравак нам није скуп, јер смо ту на дужи период па имамо и попуст 30 посто, тако да месечно изађе нешто мање од 5.000 динара. У спремању хране допуњавамо се супруга и ја, посебно када смо напољу скувам оно што знам - каже Миливој Гаврилов.
Текст и фото: М. Митровић
