То даље значи да су у дигиталном облику доступни записи монаха Пећке патријаршије у којима се Долово први пут спомиње још 1660. године, као и мапе насеља, матичне књиге из 18. века, црквени летописи, правила прве читаонице у селу и друго, преноси РТВ. У оквиру дигитализације нашли су се и документарни филмови „Колевка времена” и „У доловима равнице”, док старе фотографије из богате архиве Дома културе чекају да буду скениране.
Дигитализација је крочила у Долово баш у години када то место обележава неколико јубилеја, међу којима су шест деценија од оснивања Дома културе „25. мај”, 360 година од првог писаног документа о том селу и 145 година од оснивања читаонице.
- Намеравамо даље да сакупимо још фотодокументације из породичних архива и позивам Доловце који су заинтересовани да скенирамо њихову породичну архиву, а наставићемо да дигитализујемо и документацију - каже за РТВ директор Дома културе „25. мај” у Долову Мирослав Првуљ.
Први назив овог места је Долови, а у почетку село је било подељено на два дела.
- Уједињењу села допринео је тадашњи свештеник који је осмислио Другање - појашњава из Дома културе „25. мај” Долово Јована Радоњин. - Другање је празник, односно обичај карактеристичан само за Долово. Одликује се тиме што су се млади момци и девојке скупљали у долини на средини села и на симболичан начин кроз венац од цвећа размењивали фарбана јаја.
Од задружног до културног дома
Дом културе „25. мај” Долово основан је Решењем Народног одбора општине Панчево 1960. године. Новооснованом установом је обједињен рад биоскопа, сеоске библиотеке са читаоницом, омладинске фолклорне секције, румунског КУД „Јон Креанге” са својим секцијама (фанфаром, оркестром, фолклором и драмском секцијом). Од оснивања па до данас, у Дому је стално запослено од пет до седам радника. Зграда у којој се Дом налази, настала је добровољним радом становника Долова. Мештани су 1947. године започели изградњу задружног дома који је тек десетак година касније завршен и усељен од стране Земљорадничке задруге Долово, да би се 1960. уселио и Дом културе.
Долово је занимљиво и по археолошким истраживањима, будући да је на локалитету Циглана пронађено пет археолошких слојева од антике до средњег века. У доловачкој цркви налази се иконостас Паје Јовановића који је осликао три иконостаса. У Долову је рођен Аксентије Максимовић, композитор и капелник Народног позоришта у Новом Саду. Дигитализација богатог културног и историјског наслеђа учиниће приступачнијим ове и друге занимљивости Долова и скренути пажњу на његове културно туристичке потенцијале.
Л. Р.
Фото: Дом културе „25. мај”
