А онда схватамо да Моравица, како је мештани скраћено зову, није баш село; више је варошица, у којој се и након више од пола века осети да је некад била својеврсна престоница општине. Бар док не зађете мало дубље и увидите да крије неочекивану димензију која подсећа на Рим играђен на неколико брегова. Па на све то додајте маглу која хара нашом равницом последњих дана и стичете утисак као да је Стара Моравица и на земљи и на небу.
Мислим да сад имамо око 3.500 становника, а највише их је било 1931. године, када је у селу живело више од 8.000 људи, појашњава Шефер, и додаје да од укупног броја мештана, 95 одсто чине Мађари, због чега се и локална основна школа „Стари Ковач Ђула” похађа искључиво на мађарском језику.
Како додаје, опао им је број ученика, сад их има мање од 300, а пре је било око 1.200 ђака, док су још имали девети и десети разред.
Тада су нам долазила и деца из околних места. Ове године је у први разред уписано око 40 ђака, вели Шефер.
Истина, иако је мање људи у Старој Моравици, реткост је видети толико живог света на улицама колико смо ми недавно затекли. Разбијајући зимску тишину и хладно сивило, могу се осетити дух и динамика места, што гостима чини боравак пријатнијим.
Рецимо, пре две године нам је затворена бензинска станица, где су сви из околине долазили да танкују. Онда смо, у име пет села, тражили образложење зашто је то урађено, да би нам у августу прошле године дошао један приватник и отворио бензинску пумпу, прича нам домаћин, што нам потврђује колико су људи у том крају сложни и упорни у својим намерама.
У прилог томе иде и успешно подизање из пепела рекреационог центра који је годинама пропадао, да би га месна заједница 2012. купила за 5,2 милиона динара, што је тек посебна прича.
Ми смо тада, заправо, купили две рупе, и даље се Шефер чуди у каквом стању су затекли тај комплекс.
Конструкција базена, додаје, је била од алумнијума, пројектована у Словенији, а претходни власник је све то ишчупао и продао за 60.000 евра.
Нису оставили ни парче бакра у зиду, покушали су да почупају све цеви, столарију, чак и писоаре, а од куглане су направили салу за балове. То се дешава кад је нешто у приватном власништву... Кад смо стигли, поставили смо неколико километара нових каблова, уградили потпуно ново централно грејање, ставили нове прозоре и врата, уредили смо нову четворостазну куглану. Сад имамо два наша куглаша у државној репрезентацији и драго нам је кад видимо шта се искристалисало од свега што смо урадили и уложили, каже наш домаћин.
Стара Моравица је место у којем житељи не могу да кажу да немају довољно занимација и активности, будући да постоји више од 20 цивилних организација, од спортских, преко уметничких, до гастрономских и историјских. Чак имају и три верска објекта – реформаторски, католички и баптистички, у којима се редовно окупљају како датуми и обичаји налажу.
У Културном центру држимо разне секције, попут фолклорашке, за ручни рад, текстилну радионицу, женски и девојачки хор, летње кампове, као и ликовне колоније које организује Удружење „9+1”, објашњава нам председница Културног центра „Ади Ендре” Габриела Тимар, показујући нам величанствене ношње које су се некад могле купити за две краве.
Како додаје, баве се традицијом, локалним вредностима, гастрономијом, организују бројне манифестације, а прве ће им бити сад, у фебруару, а то су Ракијада и Пихтијада.
Одржавамо и спомен-кућу, коју претварамо у музеј локалних вредности, што нас чини једним од 22 трезора локалних вредности у Војводини, подсећа наша саговорница.
Након поменутих првих радова, уследило је сређивање малог базена од бетона и плочица технологијом из Европске уније, потом и великог базена површине 400 квадратних метара, као и велнес базена, чија се вода греје преко соларних панела. Рекреациони центар званично је отворен у лето 2016. године, дан након завршетка основне школе, што је традиција која се, упркос свим недаћама, и даље поштује. Кад се све сабере и одузме, у читав комплекс до сад је уложено око 700.000 евра, а данас годину завршава с добитком од око пола милиона динара, што се улаже искључиво за његово опремање.
Немамо толико пара да изградимо олимпијски базен, тако да ћемо наместо постојећег, које није у функцији, изградити још два мања базена, а у плану је да радови, ако све буде у реду, крену ове године, најављује наш саговорник, надовезујући се на планове с термалним бунаром који се гради у Старој Моравици.
Масар Бећај је Албанац, родом из Призрена, а животни пут га је пре три месеца насадио у Стару Моравицу, где с породицом држи пекару у самом центру села. Каже да се није покајао и да су му планови да ту и остане, иако дневно, уз помоћ још два члана породице, мора да направи око 1.300 векни хлеба и можда још толико разног пецива.
Мештани највише воле слаткише и колаче с маком и орасима, али и сендвиче и бурек, каже Бећај на чистом српском, али одговара с „иген” кад га питамо да ли зна и мађарски.
Како каже, десет година је живео у Мађарској пре него што је дошао овде са женом и децом.
Сад смо сви задовољни, вели Бећај.
У Пачиру има термална бања и с њима су се договорили да они имају лековиту бањску воду, а ми ћемо имати питку воду, тако да код њих иду старији и они који имају здравствене проблеме, а ми да се фокусирамо на млађе генерације и породице. Јер, ако сви будемо тражили новац за исто, на крају га нико неће добити и тиме ништа нећемо постићи, каже Шефер.
Још једна велика инвестиција чека мештане Старе Моравице, а то је потпуна обнова постојећег колектора фекалне канализације с пречистачем, који је изграђен још осамдесетих година прошлог века. А шта им највише недостаје у месту, нећете никад веровати – банка!
Имамо пошту, али тамо не може да се подигне кредит, говори нам председник месне заједнице, а ми остајемо у чуду јер до сада смо слушали приче да су житељи села срећни јер су успели да „отерају” банкаре из свог шора.
То им је, додаје, навика јер су у време Тита све имали, свега је било.
Леа Радловачки
