Иако бисте на језерима, било ком од седам у понуди, могли провести цео дан, Стара Паланка, која је део насеља Банатска Паланка удаљена два километра од овог места, на свега 13 кућа броји пет кафана, па је незаобилазна дестинација свима који се нађу у Белој Цркви на свега 11 километара од границе са Румунијом.
Читаво село налази се у једној улици-Дунавској.Управо зато, према речима конобара Слободана Андрића, који ради у Старој Паланци у кафани “Дунавски цвет” већ 13 година, најбољи гости су Румуни. Стара Паланка броји 20 становника, што у преводу значи, свака кућа која није празна, има кафану.
- Многи долазе и због скеле која вози преко Дунава, па стану да поједу и попију нешто. Ја се никада нисам возио скелом, и живим у Белој Цркви, али радим овде дуже од десет година- каже Андрић.
Он каже кроз осмех да Румуни чине 80 одсто гостију, и да не долазе овде само како би појели добар ручак, по ком су Банаћани чувени, већ и да пазаре свашта, пошто су у Србији доста ниже цене него у Румунији.
- Добри су гости, нека им је бог дао паре- каже Андрић и додаје да је постојала још једна кафана у месту под називом “Дунав”, која је била у државном власништву и у којој је такође радио.
Андрић каже да гостију има, али нема конобара, ни у Старој Паланци, ни у Белој Цркви.
Према његовим речима, из Беле Цркве је у последње две године доста младих отишло је за Чешку, Аустрију, Немачку, па нема ко да ради.
Кафана “Код Ђеле” је најстарија у овом месту, у ком иако видите човека, то ће бити искључиво у кафани. Ту су још и ресторани “Сунце”, “Старо сидро” и “Ледерата”.
Било да су дошли мотором или колима, свако застане бар кафу да попије и ужива у погледу на Дунав, а недалеко одатле се налази и ушће са Нером.
Скела који вози у пола 8, пола 11, пола 2, пола 5 и последња у пола 8 увече, вози до Рама, па даље до Сребрног језера. Међутим, скела лети, па и у септембру вози пет пута, док се зими смањује број вожњи.
Код Ђеле боље звучи него Граничар
Светомир Анђелковић Ђела је први отворио ресторан у овом месту под називом “Граничар” давне 1964.године, који данас ради под називом “Код Ђеле”. Од ресторана “Старо сидро” и “Дунавски цвет” налазе се на самој реци, док су други ресторани мало увучени у Дунавској улици, али такође на свега пар метара од Дунава.
- Путници без аутомобила плаћају 200 динара, док је за кола цена 1.200 динара- каже конобар “Дунавског цвета”, који је био пун гостију, јер је приликом наше посете било време ручка,. Многи су дошли на моторима, а друштво је било заиста шаренолико, како по годинама, тако и изгледом.
Туристи који се затекну овде свакако треба да пређу скелом на другу обалу и посете Рамску тврђаву, па продуже још 15 километара до Сребрног језера.
-Ту је некада био смештен римски војни логор Ледерата, коју туристи радо обилазе. По Рамској тврђани је и место Рам добило назив - прича Слободан, који с осмехом каже да никад није био тамо, упркос близини, али да људи причају да је јако лепо. Вожња скелом траје свега 15 минута, али баш зато време проведено у кафани не прође без сат времена.
Уколико се не баве угоститељством, становници овог места су рибари, или оба истовремено. Зато се у ресторанима увек једе свежа риба. Иако у месту живе свега три аласа, бар 20 чамаца је на обали или у реци. Алас не може да буде свако, поготово због кошаве која је у стању да дува недељама. Мештани кажу да ако се не смири за три дана, или дува 7 или 21 дан, ни мање ни више, то је правило. Банаћани су навикли на ветар, па га више ни не примећују, а најбитније је да у Дунаву има рибе и то шарана, сомова, кечига, смуђева, беле, које се све могу наручити у некој од пет кафана.
Посетиоци највише поручују рибљу чорбу простог рецепта - што је риба разноврснија, то је чорба укуснија. Ваљда се и зато упркос понуди, лети у ресторанима тражи и место и тањир више.
Маша Стакић
Пројекат „Бела Црква објективно” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
