Дневник у вишевековном селу – Нештин

Ал’ је леп овај Срем, тамо не мож’ бити нем; овде Дунав, фрушки хлад, онде најбољи виноградов сад.
С. Шушњевић/Нештин
Фото: С. Шушњевић/Нештин

И тако бисмо могли ређати и све остале лепоте које су саткане у њему, нарочито у нештинском атару, што је и адут тог села којим се мештани диче.

- Нештин је најлепши због Дунава и Фрушке горе, а и село је лепо - јасан је председник Савета Месне заједнице Нештин Синиша Вујасиновић, који себе сврстава у ретке ентузијасте који су из љубави према свом селу, али и разним кредитним задужењима, остао у месту у ком је од рођења. - Овде се живи као у сваком селу. Они који имају земљу живе од пољопривреде, а они који немају, раде у Бачкој Паланци и путују преко четири гранична прелаза, што је наша рак-рана. Ту су ђаци од петог до осмог, средњошколци, они који раде, али и сви они који имају административне потребе, јер ми смо део општине Бачка Паланка. Док није постојала граница, до Паланке се, која нам је на девет километара, стизало за десет минута, сад је минимум 20, а некад буде и сат времена, ако је гужва или ако систем на њиховој граници падне... Немамо никакве користи од границе, а откако је Хрватска ушла у Европску унију, само имамо проблеме; не можемо да преносимо робу, пољопривредне производе, то све мора да иде преко Новог Сада.

Фото: С. Шушњевић/Нештин

Кружење по Војводини како би Нештинци могли нормално да функционишу, већини нама је незамисливо. Још кад су нам рекли да им смеће односе једном у две недеље, а да камион преко Хрватске може само да им дође јер је чист и дезинфикован, а да напуњен иде преко Новог Сада - заиста смо остали у чуду!

Фото: С. Шушњевић/Нештин

- Да будем искрен, мост ништа не би решио јер онај ко је одлучио да оде одавде, тај ће отићи! Да, олакшао би живот нама који смо овде, можда би мало и променили демографску слику - појашњава наш саговорник.

Фото: С. Шушњевић/Нештин/Синиша Вујасиновић

О томе колико њих је одлазило из Нештина с картом у једном правцу говори и податак да је 1939. то село имало 2.500 становника, 1981. је у њему живело 1.100 душа, а данас свега око 600 њих заноћи у свом кревету под Фрушком гором.

Фото: С. Шушњевић/Нештин

- Имамо око стотинак младих до 18 година, али пензионера је више од 300 - додаје Вујасиновић. - Имамо три продавнице, две цркве, три гробља, фудбалски и оријентациони клуб. Добро је што лекара имамо сваки дан, у одређеним терминима. Пошта нам ради двапут недељно, банкомат су нам однели, а то су све показатељи како се све гаси и нестаје. А колико смо велики и јаки, толико смо и битни... Кад нећемо сами да ојачамо, неће нико ни да улаже у нас.


Гнездо у ком су разни остављали траг

Фото: С. Шушњевић/Нештин

На подручју данашњег Нештина живело се и у млађем каменом добу, да би касније ту остављали трагове Келти, Римљани, па Словени, Авари и Угари. Сам назив места потиче од римског насеља Нест, што вероватно значи гнездо. Нештин је познат и по сремској тршчари која је изграђена у 18. веку, због чега је споменик културе од изузетног значаја.


Фото: С. Шушњевић/Нештин

Управо због тога, Нештинци ишчекују реконструкцију водоводне мреже и изградњу канализације са колектором отпадних вода. А ко чека... Бар дочека капелу на месном гробљу чија је, додуше, изградња представљена као - извесна, али и преко потребна. Тренутно се једино активно ради на потпуној санацији православног храма Светих врачева Козме и Дамјана, у ком смо имали прилику да присуствујемо литургији која је била одржана на Спасовдан, баш кад смо се намерачили да се упознамо с Нештином у који се, верујте нам на реч, вреди вратити.


Диван на шору

Фото: С. Шушњевић/Нештинци

- Извол’те, јесте ли за вруће кифлице - нуди нас пред капијом Симеон Миланов, чика Сима, док у друштву Милорада Мике Јовића распреда о виноградима. - Хоћете да уђете или на шору да диванимо?

Ем што смо диванили „предкућом”, ал’ што су и вруће кифлице биле вруће!

- Да вам нешто објасним, ми јесмо Нештинци, али нисмо аутентични, ја живим у Бачкој Паланци, а Симеон живи у Сомбору - појашњава нам чика Мика, вољан да нас даље упути на кога мисли да треба, ал’ не дамо се тако лако „откачити” и остати без разговора с њима двојицом „неаутентичних”. - За нас који живимо у Паланци, која је у Бачкој је л’, а који смо из ортодоксног Срема, кажу да смо побачени Сремци! А иначе, док је било ентузијазма у нама Нештинцима, ми смо доста ствари урадили, а сад се некако ’ладимо јер све нестаје...

Зашто нестаје, питамо их, убеђени да постоји нека цака која није својствена и осталим селима...

- Држава не брине о овом делу свог народа - каже чика Сима. - Мост иза или испред Нештина би решавао проблеме. Овако морамо преко Хрватске, на скелу у Баноштор или преко Новог Сада.

Фото: С. Шушњевић/Нештин

Леа Радловачки

Бојан
14.06.2021 • 13:51
Ако хоћеш доброг вина,мораш доћи до Нештина.
EUR/RSD 117.5668
Најновије вести