Трактористи су се надметали у качењу прикључака за трактор, вожњи уназад, убрзању, повлачењу терета, вожњи кроз блато и другим дисциплинама, али проглашавани су најстарији и најлепши трактори. Епитет најснажнијег трактористе понео је Иштван Дудаш, међутим, да ли због изузетно топлог времена, короне или других разлога, даме које возе трактор су се притајиле па није проглашена најлепша трактористкиња.
Петер Забош из Чантавира завредио је признање за најстарији трактор марке „зетор“, произведен 1957. године. Забош признаје да је трактор, који посебно украшава када долази на „тракторијаду“, неколико година млађи од њега.
- Добро ме служи у домаћинству највише за обављање транспорта, док за остале послове користим млађи трактор, али и њему је више од три деценије. И са старијим машинама сам задовољан, јер успевам да обавим послове на обради десетак јутара земље - каже Забош, који се са „зетором“ и такмичио у неколико дисциплина.
Золтан Бичкеи из Суботице је дошао трактором немачке марке „дајц“ старим 63 године, за деценију старијим од њега.
- У возном је стању и могу да обављам ситне послове око куће. Код мене је више од две деценије и остаће као олдтајмер. За друге послове имамо већи и млађи трактор од три године, јер битно је да се у газдинству обнавља механизација - напомиње Бичкеи.
Имре Дудаш из Трешњевца је неприкосновен у вожњи тактора кроз блато, за шта је освојио победнички пехар, другопласирани је био Алекс Фејеш и трећепласирани Јене Божоки.
- Свако од нас проба и тестира могућности трактора, али и сопствене способности. Велики број људи долази да види како возим и кроз највеће блато. Мени је у крви вожња трактора у екстремно тешким условима. Уз трактор имамо и коње, јер волимо и једно и друго - каже Дудаш.
Признања за најлепше тракторе понели су Криштоф Шоти, Жолт Сабадош и Ласло Тертеи, у качењу прикључака за тракторе за мање и веће тракторе победници су Кристиан Калмар и Золтан Бичкеи, млађи, у вожњи трактора са приколицом уназад најспретнији су били Золтан Поша, Ласло тертеи и Золтан Бичкеи млађи, док је у Иштван Дудаш тријумфовао у упоредној вожњи убрзања и у конкуренцији трактора мање и веће снаге. Ласло Чизмадија је био најбољи у потезању конопца и бацању чизме у даљ, У вучи терета у категорији мањих трактора најбољи је био Јене Божоки, код трактора средње снаге победник је Золтан Поша и код најснажнијих машина Чонгор Биро. Организатори су посебна признања доделили Лајошу Суроку, Роланду Ковачу и Тибору Фејешу за учешће на свим досадашњим фестивалима.
Поред јахања понија, родео јахања и трка у врећама, за децу је изазовно било такмичење у хватању прасади и јаради, поготово што су имали прилику да вијају по два прасета и јарета, те да их понесу кући. Најспретнији и најсрећнији је био Криштоф Сабо из Бачког Петровог Села, који је успео да ухвати оба јарета, док су прасад у узбудљивој потери успели да ухвате Норберт Фехер из Трешњевца и Чаба Кобрехел из Чоке.
- Фестивал трактора је најзначајнија манифестација у нашем селу. Трудимо се да окупимо људе из села и шире околине и сваке године имамо све више учесника и посетилаца. Лане је фестивал изостао због короне, а ове сезоне смо планирали да ћемо га одржати у уобичајеном термину у мају, али смо ипак све одложили за септембар и нисмо погрешили, јер нас је послужило лепо време и окупили смо око 200 тракториста. Пуно програма смо припремили и за децу јер се овде долази породично и свако има чиме да се забави - објашњава члан Организационог одбора Зоран Теслић.
Председник кањишке општине Роберт Фејстамер истиче да манифестације које се дешавају у селима најбитније су за мештане, где могу породично да се забаве и разоноде, па напомиње, пошто у општини има 13 насеља, јако је битно да свако насеље има сопствену препознатљиву манифестацију.
- Те манифестације су у функцији обогаћивања туристичке понуде, да привучемо што више људи са стране. То да имамо смештајне капацитете, ресторане и гастрономску понуду, без додатних садржаја неће задржати посетиоце дуже време, бар за цео дан или викенд. Управо овакве манифестације са богатим и садржајним програмом помажу обогаћењу понуде и развоју туризма - наглашава Фејстамер, додајући да су за сва насеља месне заједнице одредиле које су им најважније манифестације, а да их локална самоуправа их подржава из буџета.
М. Митровић
Пројекат „Кањижа на длану” реализује ДВП Дигитал, а суфинансира Општина Кањижа. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
