Оне су зачиниле најбољи ајвар у конкуренцији 30 екипа, које су своје умеће потврдиле на квалификационим надметањима широм Србије, у организацији Асоцијације „Башта Машта”.
Титулу „краљица ајвара” Кањижанке су освојиле испред другопласиране екипе „Гимназијалци” из Лесковца и „Срцуленца” из Владичиног Хана. Екипа „Фрау Габијела” је претходно била најбоља на квалификацијама у селу Велебит у кањишкој општини.
Поред заслужених награда које су припале екипи, Месној заједници Велебит и Општини Кањижа, организатори манифестације „Изађи ми на теглу” доделили су посебно признање за најбоље промовисање овог туристичко привредног и забавног каравана.
Поред победничког пехара и медаља, екипа је освојила нови тип шпорета „смедеревац”, 25.000 динара, као и ајвара у тежини капитенке екипе Бисерке Чобанов.
Најзначајније признање и награда је да фирма „Бакина тајна” преузима њихов рецепт па ће се годину дана по њему и с етикетом „Фрау Габријела” справљати ајвар и пласирати на тржишту Србије.
Екипа „Фрау Габријела” је настала случајно прошле године када је требало у Велебиту, одакле смо родом, селу са 220 становника, прикупити довољан број екипа. Живимо у Кањижи и желеле смо да дамо свој допринос да се манифестација одржи и остане традиција. Кума екипи „Фрау Габријела” је једна бака, којој сам помагала као геронтодомаћица, казује утиске Бисерка Чобанов.
Њена рођена сестра Милка Лончар и колегиница из екипе Мира Тојага, на јучерашњем представљању успеха у Скупштини општине Кањижа, којем због спречености није могла присуствовати четврта из састава Гизела Баги, додају да је за све њих био шок када су проглашене за најбоље.
Мада, све су убеђене да справљају изузетно укусан ајвар.
Током дана смо на нашем штанду посетиоце частиле штрудлицама са маком, погачицама са чварцима, питом „мађарицом” и другим специјалитетима, а поделиле смо и велики број туристичких проспеката Кањиже, испричала је Милка Лончар.
Бисерка Чобанов напомиње да се зачини не додају одједном, него постепено и на крају дотера када ајвар буде упржен.
Није свеједно ни како се проба да ли је ајвар зачињен по жељеном укусу. Никада се ајвар не проба врућ, него се мања количина узме и сачека да се охлади, јер ако се дегустрира врућ, лако се може десити да се домаћица превари, што се и мени дешавало, признаје Бисерка Чобанов.
Како је даље казала, посећеност је била велика, па колико год су могле допринеле су промоцији Кањиже као познатог бањског места.
Због тога смо мало касниле са печењем паприка, а после смо се трудиле да ајвару дамо добар укус, посебно што нам се у једном тренутку чинило да мало горчи, па смо га морале поправљати, присећа се Милка.
Када су проглашене, наставља наша саговорница, трећепласирана и другопласирана екипа са југа Србије, мислиле смо да ми са севера Војводине нема шта да тражимо. Од узбуђења једва смо се попеле на бину ради проглашења, а на тргу је било преко 5.000 људи.
Док се ајвар упржи на уљу потребно је стрпљиво мешати да у шерпи не загори, каже Бисерка, а њена сестра Милка додаје да је битно да се паприка добро испече, да се лепо очисти од љуске и да не остане ниједна семенка, што су како рече успеле јер су за „супервизора” имале Гизелу Баги.
Капитенка екипе нам је још открила да је рецепт научила од стрине Данице, која је док су она сестра биле мале из Кањиже долазила у Велебит да справља ајвар, а оне јој помагале, док се паприка пекла, љуштила, млела и после све сатима упржавало у великој шерпи.
Научиле су све како се и шта ради и „одокативно” додају зачини, а и проба док не буде ајвар готов.
Да екипа оде у Сокобању допринели су локална самоуправа Кањиже и фирме „СД” из Мартоноша и „Тисакооп” из Кањиже, као и чланице екипе, које су поврх свега уложиле доста труда који им се на крају исплатио.
М. Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Кањижа. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
