Речица протиче кроз три насељена места ове општине, и у много већој мери је загађена, него што стоји у извештају, тврде мештани и представници локалне самоуправе.
Покрајински инспектор изашао је на терен након дописа Министарству заштите животне средине из фебруара ове године, кад су становници Малог Иђоша тражили да се реши проблем загађене реке. У допису који потписује председник општине Мали Иђош Марко Лазић пише да река Криваја већ неколико година уназад мења боју, постаје мутна и у близини обале се јављају изузетно непријатни мириси.
„Наши грађани су забринути, јер се проблеми понављају годинама и онима који живе у непосредној близини, онемогућавају нормалан живот”, наводи се у допису Министарству, уз подсећање да су се већ обраћали надлежнима, али да није било резултата.
Надаље, према њиховим сазнањима, постоји законска препрека која онемогућава брже решавање проблема и Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у води и роковима за њихово достизање, којом се одређују граничне вредности емисије загађујућих материја које се
испуштају у реципијент (у овом случају Криваја) и рокови (2025. односно 2040.година) који су предвиђени за њихово достизање, омогућавају растерећење реципијентата уз одређену накнаду.
На овај допис председника општине Мали Иђош, Министарство је одговорило у априлу и проследило га надлежном Покрајинском секретеријату за урбанизам и заштиту животне средине, Сектору за инспекцијске послове, инспекцији за заштиту животне средине, а обавештење је потписао помоћник министра Жељко Пантелић.
Након тога, покрајински инспектор за заштиту животне средине изашао је на терен и саставио Извештај, који смо тражили од Покрајинског секретеријата на увид, а са којим се становници општине Мали Иђош не слажу, јер се њихов проблем не решава ни у ком погледу. Председник општине каже за „Дневник” да су грађани Малог Иђоша, Ловћенца и Фекетића посебно незадовољни, јер цела општина смрди већ два месеца.
„Идеја грађана је била да се покрене петиција како би нас владе Покрајине и Републике чуле помогле нам да решимо проблем који траје годинама, а последњих пар месеци је неподношљив“, каже Марко Лазић и додаје да се са извештајем покрајинског инспектора не слажу, јер им ништа не решава, само одлаже проблем.
У извештају пише да по Уредби из 2011. године, три компаније из Бачке Тополе које се наводе као главни загађивачи Криваје, имају право на такво пословање до 2025.године.
„Перутнина Птуј - Топико, Жибел у саставу АИК Бачка Топола и Индустрија меса Топола по закону могу до 2025. године да испуштају отпадне материје у воду и управо зато су грађани масовно потписали петицију како би их неко надлежан чуо „ истиче Лазић и додаје да је само за прва три дана потписало 600 грађана из Ловћенца, као и из Фекетића, али и скоро сви становници Иђоша, јер су они најугроженији. Лазић каже да локална самоуправа нема решење, али знају да компаније могу да ставе пречистаче и самим тим не загађују реку, која би се избистрила временом.
Нисмо успели да добијемо став званичника из Општине Бачка Топола, али како незванично сазнајемо становници већ годинама организују протесте и скупове, па ипак три фирме које раде у индустријској зони и загађују Кривају, не желе да купе пречистаче, јер им се „исплати” да плате милионске годишње казне за загађивање, пре него да инвестирају у пречистач.
Уз три компаније на списку загађивача се нашло и ЈКП из Бачке Тополе, али оно испушта само комунални отпад, и не сматра се да од њега потичу ови проблеми. Општина Бачка Топола има идејно решење за уградњу пречистача за њихово комунално предузеће, али нема могућности да утиче на приватне компаније, којима наш закон допушта да се „извуку” са бацањем органских материја у речицу, чије труљење изазива смрадове за становнике три општине, али и помор живог света у реци.
Иако загађење не утиче на пијаћу воду, јер су бунари дубоки 120 метара, смрад је толики да људи који живе уз Кривају не могу да отворе прозоре. Становници Фекетића, где смо снимали реку и околину, тврде да су некада у Криваји биле и жабе и корњаче, којих данас више нема, да су пецали рибу и купали се у реци.
„То је проблем са којим живимо годинама, али никад није било овако. Имамо бебу, а предвече када крену испарења, смрад је толики да морамо да се затворимо у кућу и не излазимо напоље“, каже Имре Лошонци, који се некад и купао у Криваји, и пецао, а напомиње да Криваја толико мења боју, да буде и као крв црвена, јер велика кланица, као и фирма која прерађује живинско месо, испуштају остатке у реку.
Његова жена Жужана додаје да кад подижу брану, река побели и изгледа као да је масна. Комшија у пролазу није желео да коментарише стање реке, већ је љутито одмахнуо руком рекавши да нико неће да им помогне, док Илона Витковић, која живи улицу ниже каже да прозори њене куће баш гледају на Кривају.
„То траје и друже од три године и када кувам не могу да отворим прозоре. Живимо на селу, требало би да имамо предност у чистом ваздуху, природи, поред воде, а испало је више загађено него да смо у граду“, каже Витковић, која каже да ће потписати петицију, али није сигурна да ће то помоћи.
Криваја, па тиме и отпад који носи, протеже се од Бачке Тополе, кроз Мали Иђош, па све до Србобрана. Пре годину дана, Месна заједница Бајша писала је молбу Покрајинском секретеријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство у вези са загађењем реке Криваје, када их је подржала и Општина Бачка Топола.
И тада се тражило хитно решење загађења Криваје, уз подсећање на поглавље 27 везано за животну средину, у приступним преговорима Србије за улазак у Европску унију.
Маша Стакић
Фото: Ј. Ивановић
