Али, прва половина седмог месеца је и време жетве, а овог пута у овом делу бачког приобаља Дунава и огромне паорске штете као што је, на жалост, било недавно. Од 1. јула поскупеле су овдашње комуналне услуге за 10 одсто, један Паланчанин се јавно жалио на овдашње комуналце да су му послали извршиоце за дуг, за који није ни знао, а по основу сахране једног рођака.
Уместо четири платио је 21.000 динара. Ових дана је најављено отварање олимпијског базена у, а центром вароши прошетао је пар лабудова са шест лабудића и запловио Цврцином баром...
Паланчани и њихови гости прославили су 7. јул, Ивањдан, црквену славу овдашњег православног храма, а слава је почела лепо као и сваке године, али се завршилча страшним невременом. Верници су били у цркви, вашарски трговци и њихове муштерије, пре свега деца, око цркве и све је било лепо до пред вече када је ударио кијамет и нанео велику штету.
Није највећи проблем што се слава завршила пре времена, што је прекинут трећи дан програма „Дунавског бала“, што су главним шором летели чадори испод којих су били експонати и продавци учесници манифестације Етно шор. Највећи проблем је што је оркански ветар, праћен пљуском и градом нанео велике штете објектима, летели су кровови, поломљена и почупана су чак и столетна стабла платана, оштећено на десетине аутомобила, али срећом није било повређених. Ипак, најтужнији су свакако паори и то они који су претрпели највећу штету. Чак и стручњаци за осигурање пољопривредних усева признају да овде одавно није било овакве штете, јер, на пример, страдало је Челарево, а посебно део атара ка Бачкој Паланци. Лед је тотално уништио парцеле од Полојске шуме до мостића на каналу Бегеј према Паланци. Пар дана после туче цео крај изгледа аветињски. Последице леда који је подсетио на олујну зимску мећаву, а мештани Челарева су са тераса лопатама чистили, завиле су у црно власнике њива под кукурузом, сунцокретом и сојом, воћњаке, винограде, повртњаке. На појединим парцелама соје нема, сунцокрет је без главица, а кукуруз је већ до пола осушен, остале су само бадрљице, без листова и од тога нема ништа...
Страдао је и део атара код Карађорђева, али и само село које данима није имало струје, а водом се снабдевало помоћу агрегата. Срећом, кажу у Нештину и Визићу, селима која су у Срему, а припадају бачкопаланачкој општини и у чијим атарима има око 400 хектара воћњака и винограда, леда није било, али јесте штете од орканског ветра.
У овдашњој гимназији уписано је скоро онолико ђака колико су просветари планирали. Формирана су три одељења по 30 ђака, а на друштвеном смеру, односно четвртом одељењу, уписало се, за сада само 18 ученика. Већи проблем у овој општини, односно школама, је што је ове године у први разред основних школа уписано 80-так првака мање него лани.
То ће се, поред демографских проблема овог народа, осетити и на послу овдашњих просветних радника у наредним годинама. По недавним овдашњим анкетама испало је да свршени средњошколци највише желе да студирају медицину, стоматологију, фармацију, па следе они који желе да буду програмери, а најмање интересовање је, веле за посао библиотекара, професора појединих друштвених наука, па чак и матерњег језика...
Дунавски бал је завршен како нико није желео мада су се родитељи и за време тродневног трајања, 5-7. јул, жалили на папрене цене у луна парку и на цене хране, па су чекали да се бал и атак на њихов yеп што пре заврши.
После Ивањдана, у петак 12. јула Петровдан су прославили мештани Гајдобре и то са доста фолклора, спорта и неизбежним такмичењем у кувању раштана. За ту прилику Херцеговци су обезбедили и куварске екипе из Требиња, Невесиња и других места Херцеговине који долазе код родбине у време славе.
Овог јула у Бачкој Паланци угашена је филијала Пореске управе, а у центру вароши организована је добровољна контрола шећера у крви и одазвало се скоро 1.100 Паланчана. Резултати су показала да 96 контролисаних има више од 6,1 ммал-л у крви, а један човек није ни знао да је дијабетичар, а имао је шећер чак 16,7...
Интересантно је да је током јула ове дошло и до неколико јавних прозивања овдашњих комуналаца. Општинско ЈКП је пре пар година преузело бригу о свим комуналним услуга у насељеним местима општине (пре тога то су радили само у Паланци) и изгледа да нису својевремено добро проценили број радника који треба да обављају знатно повећан обим посла у 13 села и једној вароши.
Мештани Обровца и Челарева јавно су се побунили што су сеоска гробља дебело зарасла у траву. Веле да је то срамота, непоштовање покојних предака, а већ трећу годину (поред воде, канализације и изношења смећа) и цена одржавања гробног места повећава се за 10 одсто. ЈКП је скоро годину био у в.д. стању, а ових дана новоизабрани директор најавио је да ће окренути лист, али пре тога је наредио да се покоси трава на гробљима што је и урађено и види се да није било тешко. Најављено је да ће ових дана бити примљени на посао и нови комунални радници у селима...
На комуналце се јавно, путем медија, за сада анонимни грађанин, пожалио да му је „Комуналпројект” за дуг (за који није знао) од 4.000 наплатио 21.000 динара. Сазнао је када је желео да региструије аутомобил, а није могао због налога за извршење. Јер, када је 2016. године сахрањивао члана породице у Бачкој Паланци платио је све услуге на гробљу, а рачун за сандук, тако му је речено, рефундираће ПИО. Испоставило се да је ПИО признао 15.000 динара, а остатак од 4.000 преко услуга новосадских адвоката и извршилаца отишао је на 21.000. Човек каже да су у комуналном знали његову адресу, јер редовно измирује рачуне, те су могли да га обавесте - у том предузећу ради пет правника. Вели да му није јасно зашто је ангажован адвокат из Новог Сада, па суд и извршиоци, јер да су га обавестили он би то одмах платио. Овако сада је решио да он њих тужи.
Милош Суџум
