Како развијати вински туризам

ИРИГ: Недавно је у Иригу, поводом Сајма виноградарства и воћарства „ВИВО Ириг“ организован и панел посвећен винском и уопште руралном туризму, под називом „Вински туризам – како даље”.
grozdje vinograd
Фото: pixabay.com

Учесници панела кренули су од тога да је сремски виноградарски рејон највећи у Србији по броју регистрованих винарија. Многе винарије су самостално инвестирале у развијање капацитета за пријем туриста но и даље има доста простора за развијање јединствене винске регије на Фрушкој гори.

У руралним срединама, поред основне делатности и друге постају све значајнији извор прихода. Близина бања, историјских и културних споменика, национални паркови и друге атракције доста значе у развијању туристичке дестинације. Привредници и домаћинства у Срему и на Фрушкој гори имају све предиспозиције за развијање руралног туризма, констатовали су учесници панела. На панелу су учествовали директорка „Дневник-Пољопривредника” др Гордана Радовић, стручњак за предузетништво у туризму Јасмина Бељан Искрин, менаyер у туризму Милена Јоцић, секретар Удружења произвођача грожђа и вина са ознаком географског порекла Срем – Фрушка гора Слободан Спасовски, декан Факултета за хотелијерство Врњачка Бања Драго Цвијановић и директорка винарије „Мачков подрум” Ђурђица Јојић Новаковић.

По завршетку панела формулисани су и закључци који се тичу будућности винског туризма. По подацима Светске туристичке организације УН туризам чини 10 одсто светског БДП-а и седам процената светског извоза. Један од десет послова у свету се односи на туризам, чиме утиче на креирање нових радних места, економски раст и развој, једина је привредна грана која константно расте последњих десетак година.


Ириг најпосећенији у Срему

Према званичним подацима, 2017. године од укупно 3.085.866 регистрованих туриста у Србији, њих 1.035.205 или 33% је посетило Београд, а 496.625 односно 16% регион Војводине. Од тога, Срем је посетило 74.090 туриста, а општину Ириг 31.696, што је 43% свих долазака у Срему). Од тога саму бању Врдник 28.798, а Иришки венац 2.898. Од бања у Србији, већу посету имају само Врњачка, Буковичка и Соко бања. Општина Ириг је најпосећенија општина у Срему, развија бањски, вински, верски, манифестациони, излетнички, транзитни и рурални туризам.

Бања Врдник тренутно располаже са два хотела и специјалном болницом за рехабилитацију који заједно имају 500 лежајева, а у изградњи је хотел са нових 400 лежајева. У домаћој радиности располаже се са 620 лежајева. У Врднику недостаје шеталишна зона, уређене стазе, сувенирница, организовани превоз на околне туристичке садржаје, боља саобраћајна и комунална инфраструктура.


Вински туризам, наводи се даље у закључцима, све више добија на значају, како се мењају мотиви људи да путују, те се уместо класичних путовања „сунце-море-песак“ све више траже авантуре, истраживања нових дестинација и упознавање са локалном културом, обичајима и гастрономијом. Вински туризам не подразумева само потрошњу у винарији већ се односи и на све друге производе и услуге винских туриста - превоз, смештај, исхрана, сувенири, излети…

Из искустава сеоских домаћинстава у Словенији, може се закључити да су за развој туризма значајни иновативни туристички садржаји, удруживање и специјализација. Новина у предстојећим ИПАРД програмима је могућност да за средства конкуришу и пољопривредна газдинства. У изградњи дестинације полазну тачку с једне стране представљају национална  Стратегија развоја туризма до 2025. и одговарајућа документа за ниво покрајине и општине, а са друге стране анализа тржишта. Туристичка понуда мора бити тржишно оријентисана и комерцијална.

„Потребно је и да променимо начин размишљања, од тога да је Ириг сиромашна општина до тога да је то дестинација која има изузетне вредности”, наводи се у закључцима скупа. Битно дефинисати ко је тачно носилац развоја туристичке понуде, да ли је то туристичка организација, општина, или нека трећа институција.

Удружење произвођача грожђа и вина са ознаком географског порекла Срем – Фрушка гора је завршило елаборат за заштиту географског порекла вина која потичу из овог рејона. Као илустрација обима и значаја овог елабората довољна је чињеница да је до сада географско порекло у Србији заштитило укупно 30 винарија разврстаних у неколико удружења односно виногорја, а само Срем-Фрушка гора броји 34 винарије. Следећи корак је заштита географског порекла само Фрушкогорског виногорја, што је и био иницијални циљ Удружења. Бројне су користи које уживају чланови Удружења, од могућности вршења анализе вина по повољним ценама у савременој лабораторији ФОШ ЊИНЕ СЦАН С02 која је набављена уз помоћ АП Војводине, преко разних видова промоције, од апликације за мобилне телефоне ФрускаГоЊине, преко учешћа на значајним манифестацијама, па до самосталних промоција као што је Салон вина Војводине који је ове године планиран да се одржи у јуну.

Туристичке инспекције се на терену срећу са бројним неправилностима, од најблажих попут одсуства ознаке за струјни напон, преко одсуства аспиратора или рерне у кухињи, до најгрубљих као што су непријављени гости или читав објекат. Највећа новина коју доноси нови Закон о туризму који ступа на снагу од јула, та је да се убудуће категоризација објекта може добити тек након изласка Комисије која ће проверити испуњеност свих услова потребних за категоризацију, што до сада није био случај. Још једна новина у закону је пријава гостију искључиво електронским путем.

Панел је затворен констатацијом да је вински туризам дугорочно одржива пословна прилика.    

В. Х.

EUR/RSD 117.5944
Најновије вести