Буза је један од ретких кањишких произвођача који већ више од деценије арпаџик узгаја на два до три јутра, а да би производња била исплатива заокружио је читав циклус од црног семена из сопственог црног лука.
Производња арпаџика била је одувек заступљенија са друге стране Тисе у Банату, у атару новокнежевачке општине, а ја сам започео пре 12 година, на почетку на мањим површинама, па се усталио на површини до три јутра. У Кањижи је било мало произвођача и ја сам се укључио уз шогора Михаља Мухија, познатог по надимку Миђус. Од њега сам све видео и научио, мада је он после престао да се бави арпаyиком. Мени се свидело и површина на којој сејем је сасвим солидна, како због неопходног рада тако и трошкова производње, прича Буза.
Принос арпаџика зависи од временских прилика, али по јутру је род седам до осам тона, што је задовољавајуће у условима сувог ратарења. Чак и у сушним годинама, каква је била прошла, арпаџику мањак падавина не смета и нема потребе за наводњавањем, јер у априлу, мају и почетком јуна још има влаге, пошто се рано сеје и први је усев који се убира са њива, већ крајем јуна. Када се почупа, арпаџик се суши на њиви 12 до 15 дана. Добро је и што се за скидање усева с њиве и смештање на таван, може лакше обезбедити сезонска радна снага, јер других послова у то време нема.
Наш саговорник подсећа да је лане у ово време црно семе за арпаџик, већ било посејано. Он је црно семе купио само када је улазио у производњу арпаџика, што је прилично улагање, па је попут других оно сада из сопствене производње.
Килограм црног семена стаје пет до осам евра, док је за сребренац и љубичасти лук 15 до 20 евра, па када се има у виду да по јутру треба засејати 70 до 80 килограма, није тешко израчунати колико је улагање за сетву арпаџика, само за семе 400 до 500 евра. Црно семе се производи из лука и највише прашине се ваља нагутати код завршног чишћења, у шта смо се уверили јер смо навраћали у јеку тог посла.
У циклусу производње црног семена и арпаyика шест пута се мораш добро нагутати прашине док арпаџик не буде спремљен у џакове за продају, указује на услове ове производње Буза.
Како каже, раније је арпаџик имао бољу цену, а када је наишла добра година зарађивало се изузетно.
Због тога је вредело издржати рад у прашини, али и поред тога што цена није као некад на арпаџику је још увек боља зарада у односу на производњу пшенице, кукуруз или друге културе. С површина којим располажем, морам се бавити производњом у коју треба улагати више рада. Тежак је то посао, па зато и у Новом Кнежевцу и околини где се највише производио, многи су одустали од арпаџика, а колико знам поред мене у Кањижи се арпаџиком бави још Јожеф Кермеци. Није једноставно јер мораш бити опремљен посебним машинама, пуно је рада, прашине и изискује ангажовање пуно надничара. Са супругом планирам да ћемо можда истрајати још неколико година, а даље видећемо, прича наш саговорник.
Време сетве црног семена је од краја фебруара до почетка марта, а крајњи рок је крај овог месеца. Сетва креће чим време дозволи, а овог пута се мало касни због недавног хладног таласа. У ово време је обично и сезона када већ треба продати арпаџик за заснивање производње црног лука.
Од када се бавим арпаџиком нисам имао те среће јер су изостале сезоне, каквих је раније било, када се својевремено постизала цена од једну и по до две немачке марке за килограм. Не знам због чега, да ли због распада некадашње државе или других разлога, по арпаџик не долазе купци из бивших југословенских република па је цена опала. Већ годинама просечна цена је на велико 60 до 70, а на мало на пијаци 80 до 100 динара по килограму. Већи купци долазе из централне Србије, највише из околине Лесковца, сазнајемо од Бузе.
Попут многих пољопривредника и Буза је јесенас први пут сејао уљану репицу на шест јутара, па вели да добро изгледа, обавио је прихрану, а напомиње да као почетник, за примену агротехнике мора да се распитује код стручњака и колега који већ имају искуства. Овог пролећа ће засејати још четири јутра сирка метлаша, под зачинском паприком ће се наћи иста површина, па када се томе додају површине под арпаџиком и црним луком, на око две трећине њива које обрађује Буза има интензивнију производњу, што му омогућује да на малом газдинству обезбеђује егзистенцију.
Милорад Митровић
