- Пчеларство је тежак посао. Мало мање тежак за средње пчеларе какви смо ми, а много тежак за оне велике. За њих, то је тежак и скуп посао, а уз то иде и велики ризик. Кад је година лоша, као што је ова, а и неколико претходних, губици код великих су толики да од њих готово да не могу да се опораве - прича Бранислав Мијатов.
Што се тиче приноса меда, ова година спада у лошије.
- Подбацила је багремова паша, липова је била катастрофална, а извукла нас је сунцокретова. Занимљиво је да је она све занимљивија и пчеларима из централне Србије, који масовно селе кошнице на сунцокрет у Банату, ког овде има највише због близине уљара. Ове године на њивама под сунцокретом је било скоро као на Дивљем западу - ко пре постави кошнице, његова је паша. Мислим да ће морати да се уреди ова област, јер је на сунцокрету велика гужва. Поготово што и пољопривредници који сеју сунцокрет воле пчеле на њивама, јер им принос због опрашивања буде већи и за 30 одсто - објашњава Мијатов.
Мијатови су ове године први пут врцали мед од уљане репице.
- Уљана репица је за нас откриће, а верујем да ће бити све популарнија паша. Прва је од свих паша, а мед који смо добили скоро је бео, благ, врло укусан - каже Бранислав.
Он сматра да је Војводина одлично подручје за пчеларство.
- У Војводини имамо пет паша. Прва је уљана репица, па багрем, липа, сунцокрет и ливада. Е, сад, колико је пчеларство исплативо, зависи од много фактора - истиче наш саговорник.
Мијатови су ове године багремов мед на велико продали по цени од седам евра за килограм, што је одлична цена.
- Принос је мањи, али су цене, поготово за багрем, ко је успео да га ухвати, одличне. И цена сунцокретовог расте, сад је стигла до три евра за килограм на велико. Како ће бити до краја, видећемо. За потрошаче код нас, где се иначе мед не користи довољно у исхрани, цена је висока. Но, ја ту цену увек упоредим са ценом кутије цигарета. А да би се добио један килограм меда, једна пчела треба да обави милион летова - закључује Бранислав Мијатов.
Ж. Б.
