Дртуго место припало је Золтану Давиду из Бодоша (Румунија), а треће је заузео Саболч Јухас из Бачког Петровог Села.
- Овце шишам од моје осме године. Отац Иштван се већ дуго бави овцама и стриже их већ пола века, па сам од њега научио овај посао. Раније смо држали више оваца, али идемо услужно да стрижемо овце. Ове сезоне стрижење је увелико почело, јер газде хоће да им стада буду дотерана. Стрижење по овци је 250 динара, док је стрижење са орезивањем ноктију 300 динара. Ко је одрастао на селу, воли и хоће да ради вреди се бавити овцама. Најбоље је када се нешто ради из љубави - каже Бранислав Зубрецки.
Од шампиона Зубрецког сазнајемо да за један дан ручно може да остриже 45 до 50 оваца, док се машински може постићи већи учинак. То зависи од тога какве су овце и руно, да ли су животиње мршаве, напомињући да је вуна квалитетнија ако стадо излази на испашу.
- Срећом оваца у Санаду и околини има, тако да има шта да се ради. Отац и ја идемо да стрижемо овце и у околна места. Има баш доста места где одлазимо. Ишли смо и до Суботице, Кумана, Сенте, па и у сремско село Марадик. Отац овце шиша машински, а ја само ручно, јер сам навикао од малих ногу и настављам и даље стрижење маказама. Радовало би ме да буде више младих који хоће да се баве овцама и раде ове послове - додао је Зубрецки.
У машинском стрижењу оваца конкуренција је била скромнија, а најбољи су били Жолт Чабаи и Хенрих Чабаи из Кевија и Михаљ Балог из Горњег Брега. Члан жирија Пера Милитар и организатори нису скривали задовољство што је међу такмичарима било доста младих. Милитар објашњава да се оцењује седам ставки од извођења овце и поступање према животињи за време стрижења, до квалитета обављеног посла, сакупљања руна и чистоће места након обављеног посла.
- Врло је битно да се приликом стрижења овца не повреди, да се не направе ране маказама, које би могле оставити трајније последице. Стрижење оваца обично почиње у ово време, после 20. априла до почетка јуна, да се овце ослободе руна у летњем периоду, када је најтоплије и руно им највише смета - указује Милитар.
Организатори су признање доделили и 76-годишњем Ласлу Тоту из Богараша, најстаријем учеснику такмичења у стрижењу оваца. Он је испричао да је стрижење научио од деде када је имао десет година.
- Када сам видео како тата и деда шишају овце, био сам сигуран да могу и ја. Везали су овци ноге и дали маказе, тако да сам брзо научио. Овце још увек држим, али је у обору свега 13, јер сам у петак продао пет комада. Некада је у нашем стаду било и до 130 комада, јер овчарством се вреди бавити ако у стаду има преко стотину комада. Када сам био млад од 60 оваца више је било користи него од једног максимума земље - испричао је Тот.
Награђени су најбољи очари који су колекције оваца приказали на изложби. Велика награда за најквалитетнију колекцију оваца расе веинтерберг припала је Карољу Леринцу из Богараша, златни, сребрни и бронзани пехари су додељени Ервину Фелдију из Горњег Брега, Тивадару Месарошу из Банатског Моноштора и Милошу Миланову из Санада, а добитници златних медаља су Ендре Шоти, Петар Бало из Сенте, Чаба Боршош из Адорјана, Атила Безег из Бечеја, Нандор Бајус из Јазова и Чаба Дренкович из Кевија.
Овчији паприкаш замирисао је из педесетак такмичарских котлића, као и из котлића организатора и угоститеља, а приређен је и пригодан културно забавни програм. Локалним производима и рукотворинама представио се и велики број излагача из Сенте и околине.
Милорад Митровић
