Дворац је изграђен 1943.године за генерала Нојхаузена и његову породицу, те му је и данас остао назив дворац Нојхаузен.
Пре него што ће се на овом месту наћи дворац, посед је припадао породици Чекоњић, чије је огромно газдинство почело да пропада након 1918.године. У међувремену, до изградње дворца, имање је више пута мењало власнике да би Нојхаузен за време другог светског рата ту саградио каштел и обављао привредне послове. У то време, писао је немачки лист, Нојхаузен је на поседу имао фазане, али и приватни аеродром, желео је и да откупи Чекоњићеву егелу која се и даље налазила у близини и бројала стотину коња, али није могао да натера потомке да је продају.
Нојхаузен је по доласку Руса запао у ропство, а на имању се могло наћи и уметничко благо које је скупљао за Хермана Геринга, а део је припадао и Чекоњићевој оставштини. Нојхаузен је осуђен 1947.године на 20 година затвора, али је 1953.године ослобођен и вратио се у Минхен.
Сматра се да је баш ово насеље одабрао као и локацију, јер је био пасионирани ловац. О дворцу и данас круже бројне легенде. Многи сматрају да није ни грађен за Нојхаузена, већ за самог Геринга.
Општина Нова Црња има у плану да од хотела и рссторана који је издат на десет година, направи термалну бању, као и цикло-мотел, јер дворац већ налази на европској бициклистичкој рути.
М.Сћ
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Нова Црња. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
