Некада узорни привредни колектив новог власника, с префиксом „контроверзни“, добио је далеке 2006. године, а од краја јануара 2016. „Житопродукт“ се налази у стечају. Како ће се и када завршити сага о овом предузећу, које у свом саставу има млин, пекару, огромне складишне капацитете и силосе, у овом тренутку нико не може да прогнозира. Као што не може ни да каже да ли ће и када бити намирени мањински акционари, који су борбу за своје акције безуспешно водили неколико година, док се и они нису уморили.
У последњем кварталном извештају, који је органима стечајног поступка поднео стечајни управник Драган Лазић, пише, као уосталом и у неколико претходних, да се обављају само текуће активности, јер због забране Вишег суда у Београду, до даљег није могућа продаја преостале имовине. Наиме, Ђорђу Божићу, који је 2006. постао власник „Житопродукта“, четири године касније је привремено одузето право управљања и располагања фабриком, због сумње да је као један од бивших челника Пољопривредно – индустријског комбината „Земун” имовину стекао криминалом. Управљање имовином „Житопродукта“ након тога је преузела Републичка дирекција за имовину.
Почетком 2016. је, на предлог Банке Интеза, Привредни суд у Зрењанину донео решење о покретању стечајног поступка. Као разлог је наведена блокада рачуна у трајању од 1.098 дана и дуг од 1,2 милијарде динара. Од тада до данас у „Житопродукту“ се ситуација није померила ни за милиметар.
Млин, пекара, део погона и део складишних капацитета издати су у закуп и од закупаца се редовно убире рента. Истовремено, закупци, од којих је један и „Дон Дон“, лидер у пекарству на српском тржишту, немају интереса да улажу у зграде и опрему, јер се не решава питање власништва, па је логично да нико не жели да инвестира у нешто што није његово и за шта се не зна како ће на крају завршити. Стечајном управнику стога преостаје да се бави текућим стварима, закупом и кошењем траве у дворишту испред управне зграде, док поједине објекте полако нагриза зуб времена.
Ж. Б.
