У некада углавном виноградарском подручју последњих деценија примат су преузеле јабуке, крушке, брескве, кајсије... Није реткост да индивидуална пољопривредна домаћинства овде под воћем и виноградима имају по неколико хектара, па и пар десетина хектара.
Све је више регистрованих винарија, пецара, или како овде кажу ракиyиница. У Нештину поодавно постоји Удружење воћара и виноградара “Нештин” које се прочуло по празновању Светог Трифуна, али и по смотри вина и ракија из целе Србије. Међутим, све су овде гласнији у идеју да је, примером других средина у Србији, овде потребно основати воћарско - виноградарску задругу, да се треба тражити помоћ ресорних секретаријата и министарстава у владама Војводине и Србије, али и локалне самоуправе.
- Чињеница је да у нашем крају највише засада воћа има Земљорадника задруга “Нектар - аграр” - каже Коста Стакић, дипломирани економиста који воће и грожђе узгаја на преко 30 јутара земље. - Колико ја одокативно ценим “Нектар” има око сто хектара, односно 10 хектара бресака, по 30-так хектара јабука и крушака, а остало су виногради. Осим мене и газдинство Грујић у Нештину има око 30- хектара воћа, а пуно је них са по 2-10 јутара воћа и винограда.
Све је више модерних засада јабука и крушака, са заштитним мрежама, наводњавањем кап по кап, уз густу садњу. У новијим воћњацима, на пример, јабука се сади у реду на удаљености од 0,9 - једног метра, као и чокоће у винограду, па тако на хектар стане од 3.300-3.500 воћака. Код мене су најзаступљеније сорте жути и црвени делишес, грени смит и ајдаред, односно заступљени су плодови жуте, црвене и зелене боје које тржиште више тражи.
Проблем је што је отежан и традиционални извоз јабука на руско тржиште, а у Нештину сматрају да је то због чињенице што су у пун род пристигле јабуке које су засађене у Русији.
Потребно је више хладњача, јер осим Стакићеве у Нештину још једно домаћинство има хладњачу капацитета око 300 тона и у Визићу једно домаћинство има хладњачу која може да прими 200 тона воћа. То није довољно, јер је сопствена производња чак и десет пута већа.
- У мојим воћњацима, на пример, прошле године јабуке су родиле од 60-80 тона по хектару, а имам хладњачу капацитета 150 тона - објашњава Стакић. - Један део јабука продао сам у берби великим трговинским ланцима широм Србије, а један део продајем у својој продавници. Проблем за наше јабуке је у томе што Руси имају некакву летњу јабуку, па у у време бербе наших јабука њима наша није потребна. То овде обилато користе домаћи откупљивачи који су и извозници, па у време откупа иду са ценом од 10 до 30 одсто нижом. Сада продајем јабуку за 35-40 динара, а прошле године у ово доба цена им је била од 50-60 динара за килограм. Тренутно крушку продајем по цени од 60-65 динара, а индустријску, ону за печење ракије по 35 динара за килограм. Виногради и воћањаци ове године су добро поднели зиму, а једино кајсије, имам око 800 стабала, претрпеле су штету од око 80 одсто од касног мраза од пре три недеље када се у јутарњим сатима температура спустила на 4 степена испод нуле.
Стакић, виногради, воћњаци и хладњача су му у кући и на имању у Нештину, а винарија и савремени подрум у кући у Бачкој Паланци, каже да је прошле године мало смањио производњу вина због великих обавеза у воћарству и ратарству.
- У овом делу Срема донекле се променио сортимент када је реч о винским сортама грожђа - каже наш саговорник. - Ја, на пример, имам доста кабернеа, совињона, мускат хамбурга (укусан и као конзумно грожђе, а због лепог мириса добро је и вино и ракија). Међутим, још увек је доминантан италијански ризлинг. Ја то држим да је делом због традиције, делом, јер му ово поднебље одговара, али и због нас самих који једемо доста јаку, масну храну, а ова винска сорта даје вино које нама одговара својим односом киселости и сласти.
Милош Суџум
