Пошто је те године подигнута брана, у Буџак је упумпана вода из Тисе и од тада речица, целом својом дужином од 14 километара постаје акумулационо језеро за наводњавање пољопривредних култура.
Како је за „Дневник” рекао председник Спортско – риболовачког друштва „Мол” Атила Барањ који воде рачуна о њему, некада је ово језеро уживало већу популарност, а највише је било познато по риболову, због чега су долазили туристи из читаве Србије.
У последњим годинама, највише због проблема са водостајем, чини се да су људи почели да заборављају да језеро постоји.
– Када дођемо до мањка воде у језеру, сваке године нам је локална самоуправа помагала колико је могла, тако што је изнајмљивала пумпу и упумпавала воду из Тисе у језеро, али то је коштало, а проблем није био решен – рекао је Барањ. – Ове године смо уз локалну самоуправу остварили сарадњу и са ЈП „Воде Војводине”, те сад имамо пумпу са којом ћемо у континуитету моћи да надоместимо изгубљену воду. Настојимо да одржавамо водостај на једном метру, а уз просечну ширину од око 80 метара, сада смо језеро довели до одличних услова за одржавање такмичења у спортском риболову. Сваке године порибљавамо језеро заједно са Риболовачким савезом Војводине, па је највише заступљен шаран, а има и пуно грабљивица попут сома, смуђа и штуке.
Како каже, жеља је да буду домаћини озбиљнијих такмичења у спортском риболову попут државног, а у блиској будућности и међународног. С обзиром на то да је њихово удружење заступљено на свим нивоима, био би ред да и они имају воду за такмичења. Удружење броји репрезентативце, који учествују у Првој лиги Србије и у Војвођанској лиги, а оформили су дечју и лигу рекреативних риболоваца. Ове године се зато на језеру увелико ради на побољшању услова за риболов, одмор и рекреацију, а догодине се надају да ће успети и у остварењу мисије такмичења.
– До сада смо имали више радних акција, када смо косили траву и припремали простор, а на сваких осам метара направљене су мале платформе за пецароше, јер тако налажу такмичарска правила у спортском риболову – прича наш саговорник. – Планирали смо да направимо таквих 60 места. Проблем је и што до језера нема тврдог пута, па кад су лоши временски услови, не бисмо могли одржати ниједну манифестацију. Успели смо и то да договоримо са Општином, те су нам рекли да ће направити пут са туцаником.
На травнатом делу изнад воденог пространства, налази се дрвена надстершница, са намештеним дрвеним столовима и столицама за потпуни ужитак. Када се и пут среди, Барањ се нада да ће све урађено допринети томе да Буџак врати стару славу и постане синоним за спортски и рекреативни риболов, уз породични одмор и камповање.
И. Бакмаз
