Осим фунционалних делова, као што су седла и узде, који су чинили део опреме коњаника и коња, могу се видети и украсни предмети.
Посебно вредни су налази два шлема, пронађена недалеко од Сремске Митровице, код Раче, приликом радова уз реку Саву, која је пружила прегршт налаза овом музеју, од фосилних остатака животиња, чамаца старих неколико стотина година, до војне опреме из римског царства.
- Осим шлемова, пронађен је и метални оклоп који је штитио војнике приликом борбе и који је временом кородирао, али имамо сачуване и делове војних диплома, које су војници у служби Римског царства добијали након службе заједно са имањем. Војни рок је трајао 20 година, прича Јесретић, и једна диплома се чувала у Марсовом храму у Риму, док је другу истоветну добијао бивши војник- ветеран.
Када су у питању златне полуге изливене у Сирмијуму 379. године, у Музеју Срема се могу видети само реплике.
- Оригинали се налазе у Будимпешти, Бечу, Лондону, Паризу, а зна се да су направљене у Сирмијуму, јер имају печат са заштитницом града Фортуном, која седи на престолу и држи рог, али и скраћеница Сирмијума - „сир”, пошто сав новац у Римском царству у исечку односно дну, има ознаку ковнице - каже Јесретић.
Да су се људи и у то време разонодили разним друштвеним играма, говоре и проналасци жетона коришћених при игри, али и коцкице које изгледају као и данас.
- Можемо видети и чешљеве од животињске кости, којима су жене правиле разне пунђе и друге фризуре и они су били прилог женских гробова пронађених у околини Сирмијума - каже Јесретић и додаје да су пронађени и медицински инструменти, начињени од бронзе, сонде за чишћење рана и игле, као и вага на којој су се мерили лекови, затим пинцета, чији се изглед није ни мало променио.
Главни покретач римске државе била је војска, јер су стално ратовали и губили и освајали нове територије, медицина је морала бити развијена.
- Имамо и лепше хируршке и медицинске предмете који нису изложени због безбедности, као и 33 златна новчића, чије реплике се могу погледати у музеју, док су златници сигурни у сефу - каже Јесретић.
Зграда музеја биће реновирана током ове године, да би се подигла безбедност и омогућило излагање више вредних предмета. Музеј је у 2017. години обишло око 15.000 посетилаца, лане их је било за 20 одсто више, а након реновирања овде очекују да ће посета бити још већа.
У Сирмијуму је рођено шест римских царева, чији ликови се и могу видети на новчићима, а прикази на новцу су реалистични, како би њихови поданици у то време могли да их препознају.
-То је био начин да обичан грађанин види како му цар изгледа, док су на другој страни разне представе, божанства, неки догађаји, ратови, у којима је тај цар победио, као на пример цар Трајан, који је освојио Дакију и направио чувени мост код Кладова, те је то приказано на новчићу, као нека врста информације да би грађанство знало шта је цар урадио - истиче Јесретић.
Новчићи су пронађени у остави 1973. године и припадају периоду Константина Великог и његових синова, а имеју и приказ мајке Хелене.
- Пронађени су скривени у кожној кеси у зиду, која се распала кад је радник извадио, и из ње су испала 33 златна новчића. Када су их археолози узели на анализу, открили су четири уникатна новчића који нигде нису пронађени на целом свету осим у Сирмијуму - истиче Јесретић и додаје да су у питању мале варијације у односу на друге новчиће, али према натписима и детаљима они су јединствени.
Новчићи приказују цара Константина Великог и нису ковани у Сирмијуму, осим једног, који приказује цареву мајку Хелену.
- Тако ми имамо новчиће које нема ниједан музеј на свету и они се налазе код нас на сигурном, а не можемо вам рећи где тачно- каже Јесретић.
Маша Стакић
