Обележено 160 година сомборске библиотеке „Карло Бијелицки“

Сомборска Градска библиотека закорачила у 161. годину рада и постојања, обележивши то низом пригодних манифестација.
Somborska biblioteka „Karlo Bijelicki“  na usluzi čitaocima 160 godina   foto: M. Miljenović
Фото: Сомборска библиотека „Карло Бијелицки“  на услузи читаоцима 160 година   фото: М. Миљеновић

СОМБОР: С пуно разлога се Сомборци диче својом историјом, поготово када је реч о просвети и култури, пошто је варош још од половине 18. века била светионик не само српском народу, већ и Јужним Словенима и другим националним заједницама које су тада биле у саставу Хабзбуршке монархије. Тако је и повесница овдашњег библиотекарства вредна сваке хвале, пошто је сомборска Градска библиотека закорачила у 161. годину рада и постојања, обележивши то низом пригодних манифестација.

Све је почело далеке 1859. године када је другог јануарског дана одржана Прва генерална скупштина Удружења за оснивање јавне општинске библиотеке, чији је утемељитељ и дугогодишњи библиотекар био финансијски службеник Карло Бијелицки, по којем ова установа данас и носи и име. У најранијим деценијама свог постојања, сасвим очекивано, главнину књижног фонда чиниле су књиге на немачком, па тако повесница сомборске библиотеке бележи да је 1881. године на њеним рафовима од укупно 22.687 књига њих чак 19.582 било на језику доминантне нације Аустроугарске, док је 2.595 наслова било на мађарском. На српском језику, који су користили и припадници друге најмногољудније националне заједнице, оне буњевачке, биле су само 352 књиге, док је преосталих 152 наслова било на латинском, француском, и другим језицима.

Деценијама се библиотека, као подстанар, селила из једног у друго здање, а најдуже је бивала у Градској кући - од оснивања до 1920. године. Коначно се скрасила половином педесетих година прошлог века у објекту дотадашње Мађарске читаонице, у којој је данас управа и Дечије одељење, формирано као засебна целина пре 70 година и у коме се налази деци прилагођених 30.000 наслова. Како је књижни фонд растао, тако је и библиотека пронашла своју „сигурну кућу“, шездесетих година на главној, сада Улици Краља Петра Првог, у здању које је до тада припадало Народној банци. Сада у њему, уз позајмно одељење и књиговезницу у приземљу, постоји и Одељење за каталогизацију са читаоницом за научни рад, Завичајно и Одељење за развој и унапређење библиотечке делатности.


Завет оснивача

Упоран да устраје у подизању градског читалишта, сада далеке 1859. године Карло Бијелицки се обратио сомборском варошком Магистрату речима које се и 161. године читају као заветна порука, без обзира на напредак модерних технологија.

- Човечанство које данас живи не може своме потомству оставити узвишенији, достојнији и пун благослова споменик сећања и не може се у толикој мери задужити за захвалност као оснивањем једне овакве властите библиотеке која ће граду служити на велику част – поручио је Бијелицки.


Доградњом троспратног крила на сигурном се нашло сада чак 340.000 књига, али и завичајна библиотека са 5.000 наслова, збирка 300 старих књига које имају статус споменика културе, као и збирка 400 ретких књига и вредан фонд научне књиге.

Почев од преданог оснивача и првог библиотекара Карла Бијелицког, на челу ове установе налазили су се и такве личности као што су архимендрит Стефан Илкић, историчар културе Радивој Плавшић, Јанош Херцег, Миро

Вуксановић... Сомборци, по званичним подацима Народне библиотеке, спадају у сам врх преданих читалаца који се знањем и лепом речју напајају свакодневно посећујући установу испред које их, од пре неколико година, очекује бронзана фигура једног од највећих српских приповедача, Вељка Петровића.

М. Миљеновић

EUR/RSD 117.5531
Најновије вести