Главна амбиција ратковачких ентузијаста је да насеобина буде место где долазе туристи и ђаци на екскурзије. Намера је да неолитско насеље буде и кутак за уживање и дружење Ратковчана, и да уз организовање разних манифестација употпуни културни живот у селу. Замишљено је да на том локалитету буде седам кућица, а у три постојеће је свој дом пронашао пар биволица.
Древни људи винчанске културе куће су градили тако што би вертикално поболи дрвене облице. Око њих су уплитали пруће, преко кога се наносило влажно блато или глина, помешани са сламом или песком.
- Пар биволица, мужјака и женку смо добили са Старе планине од Сергеја Иванова, познатог узгајивача аутохтоних раса из Димитровграда. У плану је да изузев биволице ту буду овце сорте праменки, затим балкански магарац и козе као и старе расе паса. Заправо, да се склопи праисторијско сточарско село. Винча је интересантна јер су у том периоду људи почели да узгајају домаће животиње – каже Милан Дошен, члан Риболовачког удружења „Багер бара Ратково” и сеоске задруге „Сува међа”, који управљају радовима и стараће се о насељу.
Оно што причу у вези са Багер баром чини посебном је управо то што је место некадашње депоније сада место за уживање, али то није постигнуто преко ноћи.
- Багер бара у Раткову настала је када је у напуштеној ископини локалне циглане вишедеценијским радом природе створен специфичан екосистем веома богат разноврсном флором и фауном. Међутим, имали смо проблема пошто је немаром на обали настала сеоска депонија и годинама смо имали озбиљну борбу да се очисти и да се престане са одлагањем смећа баш на тој локацији. Депонија се простирала на два хектара и представљала је праву опасност за здравље. Када је локална самоуправа видела нашу упорност, изашли су нам у сусрет и очистили депонију и сада имамо прилику да овде угостимо извиђаче, основне школе, риболовце из читаве Србије и поред тога долазе нам људи који препознају наше мало језеро где могу да пецају да се одморе и да уживају – појаснио је Дошен.
Багер бара је знатно напредовала на мапи риболовачких ревира у Србији. Водостај се одржава са две пумпе за наводњавање које дневно убацују 2. 000 кубика свеже воде. Бара заузима површину од око 3,5 хектара. Изузетно је богата басом, шараном и белом рибом, а порибљена је и смуђом. Данас она несумњиво представља један од најбољих терена за пецање баса у земљи, а веома је богата капиталном штуком, шараном и смуђем. Представља и станиште за поједине угрожене животињске врсте као што су барска корњача и лињак.
С. Аничић Илић
Приватна архива
