Прве лопате бетона тада су у темеље бацили Бојан Пајтић, тадашњи председник Владе АПВ и Драган Бозало, тадашњи председник Бачкопаланачке општине. Ових дана надлежни из локалне самоуправе најавили су прве пробе, односно тестирање шкољке базена, а за овај посао општина је добила значајну помоћ садашње покрајинске власти. Садашња локална власт која је констутисана пре нешто више од године наследила је ову незавршену инвестицију за коју је, како „Дневник“ сазнаје, до сада потрошено 170 милиона динара, а за завршетак, највероватније треба још 50 милиона динара.
„Уз подршку Управе за капитална улагања, а она је до сада највише финансирала овај пројекат, дефинитивно морамо завршити базен“, недавно је за овдашње локалне медије рекао Александар Борковић, заменик председника Бачкопаланачке општине.
“Има пуно потешкоћа, а, на пример, рећи ћу да водовод за пуњење базена није урађен, као ни канализациона мрежа, те да струја никада није тестирана. У машинском парку наишли смо на воду, недостаје пуно дукоментације, грађевинских дневника.” Председник општине оформио је тим од оних људи који су раније учествовали у овом пројекту и познају материју, али и од нас свих осталих који имамо силну жељу да се базен у наредном периоду стави у функцију.
И председник општине Бранислав Шушница истакао је да је завршетак отвореног олимпијског базена један од приоритета локалне самоуправе. За „Дневник“ је рекао да ће са прецизнијим подацима у јавност изаћи када се сазнају резултати тестирања базена који пре тога треба да се напуни водом.
Оно што се голим оком може видети је чињеница да је базен очишћен и да лепше изгледа, а сазнали смо да ових дана треба да буде заштићен жичаном оградом како би био безбедан за људе када се напуни водом. Према истим изворима најбитније је утврдити да ли је шкољка базена бушна.
Један део Паланчана је при ставу да отворени олимпијски базен у близини две градске плаже можда, посебно на овај начин, није ни требао да се гради. Додуше, још приликом најаве ове инвестиције било је компетентних, односно стручних људи, грађевинских инжењера, архитеката, па и јавних радника који су сматрали да Бачкој Паланци треба затворени базен, можда мањи, али довољан да функционише целе године и да се у њему врши обука пливања школске деце из целе општине са 55.000 становника. Мањи базен, вероватно се мислило на 25 метара дужине, био би погодан и за пливаче, ватерполисте, скакаче, али и рекреативце, а чуло се тада, да се поред тог базена могу направити мањи базени за купање грађанства током лета, па и од ондашње власти спомињани СПА центар, бања са здравственим радницима, јер, наводно је у близини откривена бушотина са термалном минералном водом...
Они разложнији кажу да су поновљене приче о затвореном базену са другим садржајима, као и о некада бучно најављиваној марини на обали Дунава, те регатној стази за веслање (плаћен и пројекат) само жеље, јер су такве инвестиције за општински буџет велике, те да има пречег посла. На пример, приоритет мора бити изградња индустријске зоне коју Паланка нема да понуди потенцијалним инвеститорима. Садашња реалност говори да, после два ребаланса, буyет Бачкопаланачке општине је планиран на око 1,5 милијарди динара, те да има пуно посла у области комуналне инфраструктуре у 14 насељених места, па би завршетак олимпијског базена до следећег лета био успех и поред вишегодишњег кашњења.
Текст и фото: Милош Суџум
