Ов­чар из Си­ри­га га­ји  „вир­тем­берг” шам­пи­он­ке за при­плод

СИ­РИГ: У се­лу са око 3.500 ста­нов­ни­ка по­љо­при­вре­да је основ­ни из­вор ег­зи­стен­ци­је. До­ма­ћин­ства се нај­ви­ше ба­ве ра­тар­ством, се­твом ку­ку­ру­за, со­је и пше­ни­це.
1

У ме­сту не­ма круп­не сто­ке ни ве­ли­ких фар­ми. Углав­ном до­ма­ће жи­во­ти­ње др­же на ма­ло за соп­стве­не по­тре­бе, или тек по ко­је гр­ло ви­ше да про­да­ју и ма­ло по­пра­ве кућ­ни буyет.

Та­ко је и са ов­чар­стр­вом. Тек три-че­ти­ри по­ро­ди­це има­ју укуп­но из­ме­ђу 350 и 400 ова­ца, ко­ли­ко је по­треб­но да уз пу­но ра­да обез­бе­де усло­ве за жи­вот. Је­дан од ов­ча­ра је Дра­ган Ро­дић, чи­ја су гр­ла ви­ше­стру­ки шам­пи­о­ни на По­љо­при­вред­ном сај­му у Но­вом Са­ду. Он има 90 ова­ца „вир­тем­берг” ра­се и го­ди­шње до­би­је од 70 до 100 сто­ти­ну ја­га­ња­ца за при­плод.

- За ег­зи­стен­ци­ју по­ро­ди­це, та­ман ко­ли­ко тре­ба – ка­же Дра­ган. -  Од др­жа­ве до­би­јам су­бен­ци­је 7.000 ди­на­ра по гр­лу, и об­ра­ђу­јем че­ти­ри хек­та­ра др­жав­не зе­мље, што је до­вољ­но да обез­бе­дим хра­ну, ку­ку­руз, со­ју и три­ти­ка­лу за ста­до.

Ро­дић је у ов­чар­ству већ 25 го­ди­на, али ка­ко ве­ли, не­ма ам­би­ци­ју да се ши­ри. И са са­да­шњим број­ним ста­њем, ка­же, не иде му ло­ше, прем­да сва­ки дан по ви­ше пу­та тре­ба ов­ца­ма ко­си­ти тра­ву, но­си­ти је и да­ва­ти, плус при­пре­ма­ти обро­ке.

– На хра­ни ни­ка­ко не тре­ба ште­де­ти, па се за­то мо­је ов­це два пу­та јаг­ње  – ка­же ов­чар Дра­ган Ро­дић на­во­де­ћи да му је у овом по­слу нај­ви­ше по­мо­гло то што је слу­шао са­ве­те ве­те­ри­на­ра и про­фе­со­ра с фа­кул­те­та. Мо­жда би, ве­ли, ипак ку­пио са­лаш, да про­ши­ри по­сао али о том- по­том, не жу­ри му се, ка­же, јер има на­чи­на да до­ђе до ди­на­ра и за­ра­де и са 90 ова­ца.

Фото: Dnevnik.rs

Ни­је до са­да кон­ку­ри­сао код др­жав­них ор­га­на вла­сти за нов­ча­не под­сти­ца­је, јер за то би тре­ба­ло да има ре­ги­стро­ва­ну ми­ни фар­ми, ко­ја под­ра­зу­ме­ва и ви­ше ова­ца, бар 120 гр­ла.

-  Изра­ел­ци ле­по пла­ћа­ју за ја­гањ­це, јер у ста­ду бу­де увек и по не­ко ко­је ни­је за при­плод, па се мо­же на от­куп­ном ме­сту у Бач­ком Јар­ку про­да­ти за  изра­ел­ско тр­жи­ште. Мо­гу да про­дам и у Ка­мен­дин. Кап­не по­ма­ло и од ву­не и си­ро­ве ко­же. До­ду­ше, ки­ло­грам ву­не на ве­ли­ко је ове го­ди­не од 50 до 70 ди­на­ра, али онај ко­ме се не жу­ри да је про­да, мо­же че­ка­ти це­ну др­же­ћи је на та­ва­ну – на­во­ди Ро­дић.

З. Де­лић

Фо­то: Р. Хаџић

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести