У месту нема крупне стоке ни великих фарми. Углавном домаће животиње држе на мало за сопствене потребе, или тек по које грло више да продају и мало поправе кућни буyет.
Тако је и са овчарстрвом. Тек три-четири породице имају укупно између 350 и 400 оваца, колико је потребно да уз пуно рада обезбеде услове за живот. Један од овчара је Драган Родић, чија су грла вишеструки шампиони на Пољопривредном сајму у Новом Саду. Он има 90 оваца „виртемберг” расе и годишње добије од 70 до 100 стотину јагањаца за приплод.
- За егзистенцију породице, таман колико треба – каже Драган. - Од државе добијам субенције 7.000 динара по грлу, и обрађујем четири хектара државне земље, што је довољно да обезбедим храну, кукуруз, соју и тритикалу за стадо.
Родић је у овчарству већ 25 година, али како вели, нема амбицију да се шири. И са садашњим бројним стањем, каже, не иде му лоше, премда сваки дан по више пута треба овцама косити траву, носити је и давати, плус припремати оброке.
– На храни никако не треба штедети, па се зато моје овце два пута јагње – каже овчар Драган Родић наводећи да му је у овом послу највише помогло то што је слушао савете ветеринара и професора с факултета. Можда би, вели, ипак купио салаш, да прошири посао али о том- потом, не жури му се, каже, јер има начина да дође до динара и зараде и са 90 оваца.
Није до сада конкурисао код државних органа власти за новчане подстицаје, јер за то би требало да има регистровану мини фарми, која подразумева и више оваца, бар 120 грла.
- Израелци лепо плаћају за јагањце, јер у стаду буде увек и по неко које није за приплод, па се може на откупном месту у Бачком Јарку продати за израелско тржиште. Могу да продам и у Камендин. Капне помало и од вуне и сирове коже. Додуше, килограм вуне на велико је ове године од 50 до 70 динара, али онај коме се не жури да је прода, може чекати цену држећи је на тавану – наводи Родић.
З. Делић
Фото: Р. Хаџић
