Париповић: Кудимо бахате возаче, али и пешаци много греше

Овај случај међу стручњацима за саобраћај био је повод да се појасне нека правила понашања у саобраћају. Добро је познато да су пешаци у саобраћају најосетљивија категорија, што не значи да су увек у праву.

Милорад Париповић, члан Општинског већа и председник бачкопаланачког Савета за безбедност саобраћаја каже да се дешава да пешаци претрчавају коловоз на небезбедним местима, не гледају да ли иде аутомобил или аутобус, а тада ризикују да се нађу на зауставном путу возила, односно у оном тренутку када возач више ништа не може да уради. На питање ко је крив: пешаци или возачи, Париповић каже да су у пракси најчешћи пропусти пешака, иако су најосетљивија категорија у саобраћају.

- Код нас још увек влада мишљење да је пешак у саобраћају закон, али то не важи још од 60-тих година прошлог века – појашњава Париповић. – Коловоз је место за саобраћај возила и ту пешацима није место. Када хоће да пређу коловоз морају да се увере да је то безбедно. Сваки учесник у саобраћају има неке своја правила, али и обавезе, па уколико непоштовањем својих обавеза изазове саобраћајну незгоду требало би за то да одговара.

Код пешака постоји специфичност, вели Париповић, јер када они изазову саобраћајну несрећу тражимо оправдање за њих због тога што се сматра да су кажњени, самим тим што су задобили тешке повреде. У пракси се ретко среће да је пешак кривично одговарао због тога што је изазвао саобраћајну несрећу, али постоје и такви случајеви.

- Постоји погрешан став да је пешак увек у праву, а да је возач увек одговоран, чак и на аутопуту, а то једноставно није тачно – каже Париповић, те потсећа да пешаци имају право првенства, али немају право да то примењују по сваку цену и да угрозе саобраћај. – Проблем су пешаци који не схватају да имају обавезе чак кад имају и право првенства. Када прелази преко прелаза, на пример, пешак је дужан да се увери, односно дужан је да провери да може безбедно да ступи на коловоз и да својим ступањем на њега неће угрозити саобраћај. Пешак нема право да се задржава на пешачком прелазу, дужан је да пређе најкраћим путем без задржавања.

Ова прича не значи да су пешаци нижа категорија учесника у саобраћају, јер возачи су у предности, има доста примера где се не поштује ни елементарно право пешака од стране бахатих возача, или оних замишљених којима се увек негде жури. Они који свакодневно пешаче по овдашњим улицама кажу да се на појединим раскрсницима не поштује ни основно пешачко право на знаком и зебром обележеном пешаком прелазу. И сами смо се много пута уверили да возачи пролете преко пешаког прелаза у Партизанској улици, поред вртића „Бамби“. Интересантно је да чак и на знак „стоп“, односно обавезно заустављање, један део возача не само што не стаје, већ прелази рутински. Пешачко искуство каже да на пешачком прелазу и на знак „стоп“ обавезно стају возила са регистарским ознакама ЕУ, а овде су то најчешће возила из Хрватске. Не желе да прођу пре пешака, чак и када их пропушта. Није то само због каваљерства у саобраћају већ због тога што су у земљама ЕУ драконске казне за непоштовање права пешака.

Ко сам себе чува и Бог га чува, кажу стари, па и када пешак има предност нека добро осмотри, за сваки случај.

М. Суџум