По домаћим рецептима замирисало цело Потисје

КАЊИЖА: Адорјан код Кањиже - село мало, а много хурки и кобасица. Фешта у овом потиском месту је почела приказивањем традиционалног свињокоља, прљењем товљеника сламом, у дворишту главног покровитеља фирме “Контакт” Чабе Боршоша, председника МЗ Адорјан, који је и главни организатор најпосећеније манифестације у околини.
hurke adorjan
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

У Адорјан је стигло чак 107 такмичарских екипа из многих војвођанских места, али и гости из Мађарске, Словачке, Румуније, Босне и Херцеговине, које су се  надметале ко ће направити најукусније ове дисноторске специјалитете, које је оцењивао међународни жири у коме су били мајстори кулинарства.

Свако је могао да се окрепи и проба хурке и кобасице, бесплатно или о свом трошку. Манифестација нам много значи јер се о Адорјану се због Фестивала хурки и кобасица прича малте не у пола Европе, одакле нам долазе такмичари и посетиоци, истиче први човек Адорјана Чаба Боршош.

Наградни фонд за три првопласиране екипе које направе најукусније хурке и кобасице износи безмало 8.000 евра, тако да се вредело потрудити.

Међу угледним гостима у Адорјану је био и председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, који каже да му се чини да је из године у годину ова манифестација све боља и лепша, али и све масовнија.

Упоређујући са претходним годинама, када сам такође долазио овде, видим да се она развија и да је атмосфера увек стандардно добра, рекао је за наш лист Пастор.

Драго ми је, додао је, да има све више такмичарксих екипа и да је као пратећи садржај има велики број излагача пољопривредне механизаицје, занатске и друге робе и рукотворина.

Мислим да је ово један добар пример за то, како једно овако мало место може да направи манифестаицју која има позитиван утицај на грађане, не само овог места и општине Кањижа него много ширег региона, рекао је Иштван Пастор.

Пошто у кањишкој општини има 13 насеља, председник ове општине Роберт Фејстамер напомиње да су се потрудили да у сваком селу у току године имају бар једну велику манифестацију, као што је ова у Адорјану.

Пошто смо разуђени са великим бројем насеља, јако је битно да људи нађу могућности да се на разним приредбама освеже од свакодневних обавеза, а с друге стране да имамо такву понуду која ће допринети унапређењу и развоју туризма, јер нам је то један од развојних приоритета, наглашава Фејстамер.

Лајош Талпаи из Жомбоља (Румунија) каже да су у справљању кобасица избацили све вештачке адитиве и да се држе старог рецепта који се практикује у Банату, без обзира да ли их праве у Србији, Мађарској или Румунији.

Многе екипе, па и Сомборац Иван Терек, члан Асоцијације витешког реда мајстора кулинарства војвођанског округлог стола Србије са седиштем у Бачкој Тополи, представио је праву “икебану” сухомеснатих производа, пре свега кобасица и кулена, а трпезу украсио шунком старом деценију и по.

Ми Бачвани, Сомборци, држимо се свог рецепта, који је мало другачији него у овом делу који гравитира Банату и Мађарској. За жири смо се потрудили да направимо по њиховом укусу, па смо додавали других зачина, али код нас у Сомбору од зачина у кобасице иду иду само паприка, бибер, со и бели лук, наравно, и добро месо, вели Терек.

Угоститељ Милош Петромарков из Бачке Тополе сматра да овакве манифестације за све угоститеље и гурмане јако пуно значе, зато што се сусрећу са много људи и пријатеља, такође и потенцијалним гостима.

Људи треба да се увере да смо још увек активни и нешто вредимо у овом послу. Лане сам победио са најукуснијом хурком, мада ми је кобасица заправо била мој фаворит. Хурку је теже направити да буде она права, него кобасицу, јер треба потрефити да сви зачини буду умерено заступљени, уверава Петромарков.

Наша екипа се зове “Другари”, каже Мића Преда, капитен екипе из Адорјана.

Ми смо, додаје, Румуни, а за хурке и кобасице имамо свој рецепт. Ништа не меримо, него све стављамо отприлике, све пробамо и одређујемо по укусу.

Побеђивали смо на другом фестивалу са хуркама и кобасицама, било је још признања на два наредна фестивала, али од онда не. Нама учешће на фестивалу пуно значи, да се дружимо и веселимо и да покажемо шта знамо, каже Преда.

Фото: Ekipa iz Mužlje Dnevnik (M. Mitrović)

Удружење грађана “Неговаоци мужљанских обичаја” из Мужље дошло је са три екипе, а главни Кувар Ласло Рожа наглашава да се зна да добре кобасице могу да се направе само од доброг меса, што је најбитније

Неко воле љуте, неко сланије, неки блаже зачињене, ми их правимо по старом обичају, како су их правили наши преци. Месо је најбоље од плећке и дода се 30 посто масноће, јер од чистог меса кобасице би биле јако круте, али када се све што треба самеље “осмицом”, дода се бели лук, бибер, со и црвена млевена паприка. Смеша не сме јако да се измеша, него када се кобасица одсече да се види мозаик од чега је направљена, предочава Рожа, а Золтан Будаи из друге мужљанске екипе додаје да су прошле године имали срећу да су освојили друго место са хурком, а надају се да и овог пута буду међу најбољима.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.9125
Најновије вести