Имају и три оброка дневно, као и здравствену заштиту. Балканском рутом преко Шида до данас је прошло 700.000 миграната, а пружено им је преко 200.000 здравствених услуга. Почетком марта ове године сва три прихватна центра имала су укупно 2016 миграната. Да би тај број само за месец дана пао на 2884 мигранта, а у Шид је стигло још 150 илегалних миграната.
"Тако да у општини Шид има 2034 избројана мигранта с тенденцијом пораста", истиче директор Дома здравља Шид и координатор здравствених установа миграната на овом подручју Крсто Куреш
Мигранти у прихватном центру Железничка станица ишчекују месецима одлазак у Европску унију.
-Мигранти се слободно шетају по целом Шиду, има ту удела и Црвени крст Шида по питању односа међу људима што се позитивно одразило на мигранте након одржавања неких радионица - каже доктор Куреш.
Судећи по свему председник општине Предраг Вуковић је задовољан са радом свих служби који воде рачуна са мигрантима и становницима целе општине који помажу мигрантима.
Секретар Црвеног крста Душица Полетан каже да Црвени крст из Шида у својој кухињи свакодневно припрема 350 оборока за потребе социјално угрожених становника Шида, а када су у питању мигранти активирана је служба тражења.
"Ова служба редовно посећује прихватне центре, разговарају са корисницима из кампова, па уколико буде потребно покрећу службу тражења. Догађа се да су мигранти на том дугом путу неизвесности изгубили сваки контакт са децом, или неким другим делом породице. Оно што је у таквим случајевима наша служба предузимала је подела сим картица, па чак и мобилних телефона", каже Полетан и додаје да на овај начин раздвојене породице ступају у контакт са својом породицом, било да су већ стигли у одабрану државу Европе или су заостале до крајње дестинације.
Тада Црвени крст посредује у спајању породица.
"Било је доста успешних покушаја. Случај родитеља који су били у Грчкој а дете у Шиду. Други случај евидентира је оца у Шиду у двоје деце у Турској", каже Душица Полетан.
Други успешан програм је превенција трговине с људима.
"Ми примењујемо радионице које се одржавају не само са нашом већ и са децом миграната укључујући и категорију омладине, узраста четвртог разреда средње школе. Ове радионице су рађене у сва три прихватна центра, а што се језика тиче, он није баријера- каже Полетан и додаје да раде на српском језику са преводом на енглески, а затим даље на друге језике.
Битан део ове наставе је едукација о трговини људима и кријумчарењу и разлика ова два појма.
"Међу женама има наставника, професора, економиста, социјалних радника, службеника, а највише оних који се једва знају потписати", завршила је Душица.
Д. Савичин
Фото: Дневник/Д.Савичин
