Док су прошлог викенда од смећа које су оставили несавесни пролазници и посетиоци очистили простор споменичког комплекса „Мразовићева азбука“, за данас су позвали суграђане да им се придруже у садњи дрвећа.
Од 10 сати ће на потезу око трим стазе иза спортске Градске хале „Мостонга“ бити посађене саднице белог јасена, које је „Талас“ добио на поклон од удружења „Еко курир“ из Новог Сада. Подршку овој акцији даће и Покрет горана Сомбор.
Мада је прошле године у јавности била пласирана информација да реконструкција комплекса летњег амфитеатра испред Педагошког факултета и Основне школе „Аврам Мразовић“ само што није отпочела, грандиозни споменик словенској нововековној писмености и просвети по пројекту Богдана Богдановића, украшен мозаицима Александра Томашевића, и даље је ругло Сомбора, и поред чињенице да је у мају 2020. године и званично потписан уговор о финансирању обнове између Града и Управе за имовину АП Војводине. Како је овај проблем урушавања споменика очигледно поново маргинализован, активисти „Таласа“ су се потрудили да га макар ослободе смећа, па су током акције прикупили више од 300 килограма отпада.
Из ове групе кажу да је током акције прикупљено око 100 килограма пластике, по 50 килограма стакла, лименки али и другог отпада, који је одложен у 36 yакова и наглашавају да се акција која је требала да траје неколико сати, претворила у целодневну борбу са, како кажу, депонијом у центру града.
- Иако наш посао није скупљање отпада, нити одржавање оваквих површина, није нам било тешко да одвојимо своје време и уложимо нешто мало новца у вреће и потребне алате. Желимо да се захвалимо једном суграђанину који нам је обезбедио освежење у оближњем кафићу и родитељима једног од чланова који су прискочили у помоћ. Желимо и да нам се сви грађани Сомбора придруже у будућим акцијама, те да спрече да наш „зелени град“ постане град смећа – поручили су из неформалне групе „Талас“.
Млади активисти су огорчени што чињеница да се поред овог споменика налазе једна основна и две средње школе, затим дом ученика и студентски дом, очигледно није била довољна да се простор уреди и да се сачува дело чувеног архитекте Богдана Богдановића.
М. Миљеновић
