Након што је Хабзбуршка монархија, између осталог захваљујући оружју и крви српских и буњевачких милитара коначно протерала Османлије испод Саве и Дунава, у неколико таласа, од којих је онај под влашћу Марије Терезије био највећи, у опустошену Војводину су почели да се плански насељавају Немци.
Били су махом осиромашене занатлије и сељаци, који су се спуштали пловилима, такозваним улмским кутијама Дунавом од Улма до Апатина, након чега су пребацивани у Сомбор из кога су одлазили у друге вароши и пустаре. Како је уследило још неколико таласа насељавања Немаца, који су доласком добили назив Подунавске Швабе, за њих је у Сомбору изграђено посебно импресивно здање из кога је координирано њиховим насељавањем. У том здању, по свему судећи, у ускоро ће осванути и јединствени Музеј Подунавских Шваба.
Културни епицентар
Грашалковићева палата доминира највећим градским Тргом Светог Тројства, колоквијално званим Ћелави трг. Због запуштености већ деценијама палата представља право ругло града. Локална самоуправа је намерна је да ускоро започне обнову овог здања, а у пројекат „Сомнибус-Палата културе“ током којег би Грашалковићева палата била преображена у епицентар културе Сомбора, укључило се и републичко Министарство културе које би обезбедило иницијалних осам милиона динара за реконструкцију објекта.
На иницијативу Националног савета немачке националне мањине и овдашњег Хуманитарног удружења Немаца „Герхард“ у такозваној Грашалковићевој палати, уз сарадњу са сомборским Градским музејом, ускоро би требао бити отворен музеј посвећен доласку, али и двовековном обитавању и животу Подунавских Шваба у Сомбору и широј околини.
Како кажу иницијатори, музејска поставка би се простирала на око 300 квадрата у импресивној, али данас руинираној палати. Здање је подигнуто под управом грофа Антона Грашалковића, тајног дворског сваетника и управитеља краљевских добара који је и био задужен за прихват Немаца у Војводини, па је по њему здање названо. У музејској поставци би се објединила култура, начин живота, традиција Подунавских Немаца на територији данашње Србије.
Идеја је и да се на једном месту обједини, подсети на суживот, начин живота и све оно што и данас овде представља заједнички живот, поручују из Националног савета немачке националне мањине. У пројекат формирања овог институционалног подсетника на Подунавске Швабе укључени су и стручњаци сомборског Градског музеја, који су позвали своје суграђане да предмете, алатке, покућство и старе фотографије везане за ову тему уступе будућем музеју, пошто је мало материјалних трагова о боравку Немаца на овим просторима.
Према речима запослених у постојећем Градском музеју, њихов апел је већ наишао на велики одјек, пошто се јављају као дародавци историјских артефаката не само потомци Подунавских Шваба и њихових комшија из Србије, већ и из готово целог света. Музеалцима су посебно важне фотографије, као важан подсетник на свакодневни живот, али и културне, спортске, привредне, еснафске институције које су Подунавске Швабе формирале у овим крајевима, а како стручњаци истичу дефицит је фото- документације која је настајала током Другог светског рата, али и непосредно након њега, када су због добро познатих историјских околности Подунавске Швабе биле прво затворене у логоре у околини Сомбора, након чега је највећи број њих отишао у постојбину.
М. Миљеновић
