Пренела се вест да је чамац стар чак две хиљаде година, међутим, чим су кустоси рестауратори прегледали речни „улов”, речено је да чамац потиче с краја 16. или с почетка 17. века.
- Одмах након што је чамац извађен из реке, у којој је неколико стотина година био конзервиран, морали смо хитно да реагујемо, јер чамац заиста захтева пажњу и негу, што значи да прво иде период присушивања и хитне конзервације, јер је једина друга опција враћање назад у реку, што ми нећемо урадити - каже директор Музеја Срема.
Према његовим речима, група при извлачењу чамца није размишљала о последицама, а таквих чамаца на дну реке Саве има још пет или шест, тврди директор.
- Чамац је извађен код купалишта званог Бриони, где се налази још један чамац, чије се контуре назиру, али га нећемо вадити, јер је конзервација прилично скупа и ми немамо тренутно новца за то, а немамо ни адекватно место где би га поставили - каже Бугаџија.
Уколико нема новца за конзервацију, боље је да предмет остане на месту на ком је и пронађен, затрпан или зароњен, док се не скупе средства за ту намену.
- Не мислим да су људи мислили ништа лоше при вађењу чамца, али ми смо морали да реагујемо хитном интервенцијом, уз пратњу полиције, и одмах превеземо чамац у Музеј- каже директор установе задужене за чување старина, и додаје да је овај први период најбитнији за чамац да се конзервира и очува. Према његовим речима, претпоставка је из ког периода потиче чамац, али је потребна даља експертиза како би се знало тачно из ког века потиче.
- Не можемо поуздано да потврдимо век, али чамац сигурно није стар две хиљаде година. Мада, наћи нешто толико старо у Митровици није ништа необично. Чамац, с друге стране потиче највероватније из 17.века, што га опет чини довољно старим да буде важно откриће- напомиње Саша Бугаyија.
Он каже да се ради о изузетном културном добру од великог значаја, не само за Митровицу, већ и Србију, у којој има свега два или три овако стара и очувана чамца. Да је чамац остављен на плажи, брзо би пропао. Цео Град Сремска Митровица спада под културно добро, тврди Бугаyија, и шта се нађе, припада Граду.
- Чамац из једног дела, дужине девет и по метара није нашао још нико у Србији. Тренутно га одржавамо мокрим купањем, да би уследио поступак пресушивања, јер конзервација мора бити брза - истиче директор Музеја Срема.
Према првим прорачунима, за конзервацију чамца неопходно је око 450.000 динара.
Маша Стакић
Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
