Обојицу је Српска академија науке и уметности сврстала међу сто најзнаменитијих Срба, а породична кућа Поповића и данас се налази у центру Вршца, на Тргу светог Теодора Вршачког. Кућа је под ингеренцијом Завода за заштиту споменика културе у Панчеву.
У Градском музеју у Вршцу су нам објаснили да се кућа водила на Јовановог брата, Ђорђа Поповића, а саграђена је још у 19. веку, тачније 1868. године, у којој је Стерија провео неко време. Касније је Стеријин брат здање наменио за стипендирање ученика и студената, као део фонда који и данас служи тој намени. А након женидбе са Јеленом Манојловић, Јован је становао у кући у Господској улици 43, данашњој Стеријиној.
Објекат се састоји од приземља, горњег спрата и дворишног дела, који је, кажу, касније дорађен. На сајту Завода за заштиту споменика културе у Панчеву пише да је кућа малтерисана и кречена, зидана у опеци, а прозори и врата бојени су масном бојом. Својим калканом излази на улицу и чини главну фасаду. Фасада има један двокрилни прозор, према суседу један плитак пиластер и лепо обликован венац изнад кога има ред црепова. Венац одваја тавански калкан на коме се налази мали усечени четвртасти тавански прозор. Кућа поседује само три одељења која су везана између себе вратима. Крајње одељење према дворишту подељено је преградним зидом на још једно мање одељење које нема директно осветљење. У кућу се улази кроз велику трокрилну капију и широки ходник нове куће, која има заједнички зид са старом.
На спрату је изложбени простор намењен посетиоцима. Како је за „Дневник” објаснио туристички водич из ТО Вршац Љубомир Попов, простор је опремљен намештајем који дочарава ентеријер господске куће, у којој је живела фамилија Ј. С. Поповића. Оригинални су писаћи сто, за којим је Стерија писао позоришне комаде, као и полица за књиге која се налази изнад писаћег стола. Контакт за најаву посета је канцеларија Епархије банатске СПЦ. Здање је сврстано у непокретно културно добро, те се води као споменик културе од великог значаја.
Кућа на тргу јасно се може препознати по нежним тоновима фасаде, а на врху лука изнад улазних врата стоји утиснута плоча која указује на чињеницу да је то Стеријина родна кућа.
И. Бакмаз
Јован Стерија Поповић рођен је у Вршцу 13. јануара 1806. године у познатој трговачкој породици. Мајка Јулијана била је ћерка чувеног вршачког сликара Николе Нешковића. Осим у Вршцу, школовао се у Сремским Карловцима, Темишвару и Пешти. Као врло млад, постао је познат у књижевним круговима, па се са студија у родни град враћа као познати писац. Тада настају „Лажа и паралажа”, „Зла жена”, „Покондирена тиква” и „Тврдица”. Професор Високе школе у Крагујевцу постаје 1841. године, а исте године прелази у Београд, предано радећи на унапређењу просвете, науке, културе и уметности, али и законодавства у Србији. Био је један од оснивача Српске академије наука. Почетком револуционарне 1848. године враћа се у Вршац и инспирисан драматичним догађајима пише „Родољупце”. Начет болешћу, остаје у Вршцу и посвећује се адвокатури и писању. Умро је 1856. године.
