ПРИЧЕ ИЗ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ– Хемптова вакцина против беснила

Због свог значаја за историју здравствене културе, мање због архитектонске вредности грађевине, Пастеров завод у Новом Саду проглашен је заштићеним спомеником културе 2001. године и обухвата три дела: главну зграду из 1921,  дрвену кућу др Адолфа Хемпта из 1922. и бисту Луја Пастера из 1932. године (дело вајара Ђорђа Јовановића).
1
Фото: Пастеров завод Нови Сад

Почетком 2018. године покренута је иницијатива да Пастеров завод постане депанданс Музеја Војводине, а једна од делатности је да чува и излаже медицинске инструменте и друге предмете од значаја за историју. Збирка старина за сада обухвата старе микроскопе и другу опрему од оснивања завода, узорке Хемптове вакцине против беснила, колекцију медицинских инструмената др Милана Симоновића, колекцију ловачких трофеја проф. др Војислава Јовановића, намештај кабинета судије Милана Миновића, колекцију старих фотографија Пастеровог завода и других медицинских установа из Војводине.

Према речима проф. др Душана Лалошевића изложбе и колекције су распоређене у главној згради и дрвеној Хемптовој кући (десно од улаза у Поликлинику) где се налази  изложба о животу и раду др Хемпта и изложба медицинских инструмената др Милана Симоновића, чији аутор је виша кустоскиња и историчарка Музеја Војводине Снежана Добрић.

- Интересантно је да многи грађани не знају да је реч о изложбеном простору и кадровском стану др Хемпта – каже др Лалошевић. - Кућа, која је изузетно функционална и пространа иако на први поглед не делује тако, допремљена је из Немачке као ратна репарација након Првог светског рата, а постојао је читав низ таквих дрвених домова. На срећу, након деценија пропадања успели смо да је реконструишемо и отргнемо од заборава и отворимо врата за јавност.

Фото: Др Адолф Хемпт

Како каже др Лалошевић, јавности је нажалост мало познато да је др Адолф Хемпт (1874–1943) рођени Новосађанин и творац најбоље модификације Пастерове вакцине против беснила.

- Пастерово откриће вакцине против беснила представља камен темељац модерне медицине; ипак он је већ раније стекао светску славу радећи на другим проналасцима – објашњава др Душан Лалошевић. –  Развој вакцине против беснила довела је до оснивања Пастеровог института у Паризу 1888. године, а убрзо су остале државе организовале своје установе за вакцинацију, већином под именом тог познатог научника. Као наследник првог српског Пастеровог завода у Нишу, основаног под владавином краља Милана 1900. године, новосадски Завод се почео зидати две деценије касније, а у њему је био смештен и Бактериолошки завод. Међутим, 1924. године оба завода се уједињују под управом др Адолфа Хемпта и добијају име Епидемијолошки, а две године касније преименован је у Хигијенски завод.

Како појашњава др Душан Лалошевић, пре Другог светског рата новосадски Пастеров завод је био један од најважнијих у свету захваљујући Хемптовој вакцини против беснила, која је постала прва вакцина против беснила у свету која се индустријски производила и чак извозила (најдужа прозводња била је у Мађарској, све до 1989. године). Посебно је интересантно да се вакцина и данас производи у неким земљама у Јужној Америци али под другим именом.

- Беснило је вирусно обољење централног нервног система (мозга и кичмене мождине) животиња и људи и спада у једно од најстрашнијих и изузетно опасних заразних болести јер када се јаве симптоми убрзо се умире и то у тешким мукама, а једини лек је на време дати вакцину – објашњава др Лалошевић. – За разлику од Пастерове живе вакцине, методу припреме потпуно мртве вацине против беснила (у себи садржи микроорганизме који су мртви) први у свету увео је др Хемпт 1925. године као директор Пастеровог завода у Новом Саду, ускоро је прихваћена у целој Краљевини Југославији, а затим и у већини европских држава. У модерно доба чести случајеви беснила забележени су у Азији и Африци, међутим нема тачних података па се процењеју да у свету годишње око 50.000 људи умре од те болести. Код нас последњи случај бесног пса, главног преносиоца заразе, забележен 2011. године. 

Фото: Изложба медицинских инструмената др Милана Симоновића у кући др Адолфа Хемпта

Колекција  доктора Милана Симоновића

Инструменти др Милана Симоновића који су изложени у кући др Хепта која се налази поред Пастеровог завода, а даривала их је његова унука  проф. др Милана Обрадовић. Ауторка изложбе о градском лекару (физику) др Милану Симоновићу виша кустоскиња и историчарка Музеја Војводине Снежана Добрић каже да се у колекцији налази преко 100 инструмената, међу којима су изванредно очувани тестера за ампутације и серија гинеколошких инструмената, форцепса (инструмент налик кљештима које се користе при порођају), шприцеви, краниотома, лекарска торба као и његови лични документи.


У главној згради Пастеровог завода чува се намештај кабинета директора, израђен код тапетара Шепаровића у Дубровнику 1929. године, а који обухвата две кожне фотеље и двосед, мали клупски округли сто и писаћи сто, као и витрину за књиге. Потом колекција ловачких трофеја ветеринара професора Војислава Јовановића који је организовао вакцинацију вукова и лисица против беснила на Делиблатској пешчари 1999. године, прву тог типа у Србији, као и намештај кабинета судије Милана Миновића, чији дародавац гарнитуре је проф. др Љиљана Сомер, унука судије Миновића и некадашњи шеф Катедре за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Новом Саду.

Силвиа Ковач

Фото: Музеј Војводине у Новом Саду

EUR/RSD 117.5825
Најновије вести