Док се чека разрешење ове ситуације, намеће се питање да ли могу опстати сеоске апотеке, које никад нису пословале са добитком.
Њихова судбина, вероватно, је запечаћена. У апотекарској установи кажу да би решење могла бити путујућа апотека, али за тако нешто још не постоји законско решење. Но, како су у сличној ситуацији многе државне апотеке широм земље, могуће да ће то погурати и проналажење начина како снабдети неопходним лековима и мала места, где постојање апотеке није исплативо.
У Јавној установи „Апотека Зрењанин”, која од априла 1998. године делује као самостална здравствена установа, чак 20 апотека је у селима, а 14 у граду.
Исте недаће имају и у другим средњобанатским општинама, а у највећим проблемима је новобечејски Дом здравља. У тамошњој локалној самоуправи као једино решење виде издавање у закуп приватним фармацеутима, и то тако што би апотеке претходно биле раздвојене, па понуђене у закуп. С друге стране, у Новој Црњи, где је ситуација ипак нешто боља, сматрају да ово није право решење.
"Имамо три апотеке и истина је да оне у оваквом систему, са 12 одсто марже, не могу да буду рентабилне. Али, издавање у закуп приватницима сигурно није решење. Тешко да ће приватник држати апотеку у селу где му се не исплати. Село је све сиромашније, са претежно старачким домаћинствима, у апотеци се подижу лекови на рецепт а не купује ништа друго. То је тако, али има ли право и мештанин малог села на апотеку", пита се директорка новоцрњанског Дома здравља Даница Вучуревић Ђукин.
Ситуација је тешка и у домовина здравља у Сечњу и Житишту, али и тамо су завршни биланси на позитивној нули. Бар за сада.
Ж. Б.
