Реч је о пројекту „Румске перспективе: наслеђе у новом руху”. Новац ће бити употребљен за припремне радове и реализовање сталне поставке и адаптацију простора музеја. Инвестиција има за циљ побољшање квалитета културног живота у општини, али је и од изузетног значаја за наставак реконструкције Завичајног музеја у Руми, као важне установе, носиоца културног живота.
В. д. директора Завичајног музеја у Руми Урош Николић појаснио је да је тај конкурс замишљен као припрема за поставку која је планирана 2024. године. У Музеју су у току обимни ради за које је Општина издвојила новац. Уклањају се подови у приземљу, завршен је тендер за постављање грејања у приземљу и спратном делу, а након тога ће бити постављене плочице.
- Тих десет милиона динара биће намењено за адаптицију простора што ће подразумевати преградне зидове, спуштање плафона на спрату, кречење, гипскарске радове и наставак радова на столарији и хобловање паркета - казао Николић . - Потребно је још да се обезбеди новац за фасаду и за куповину витрина за музејске поставке које су скупе, па процењујемо да ће само витрине коштати око осам милиона динара, а потребна су средства и за конзервацију.
У новој поставци своје место ће се наћи новооткривени предмети који су пронађени у близини ауто-пута Рума - Шабац - Лозница чија градња је у току. Реч је о археолошком локалитету у атару села Кленак, који са истражених пет хектара, представља једно од највећих ископавања у историји српске археологије. Протекле две године је истраживан локалитет, а материјал који је пронађен би до краја године могао да стигне у Руму и да део буде конзервиран и припремљен за сталну поставку. - На локалитету су потврђени налази из безмало свих епоха људског живота на нашем простору и то уназад осам миленијума - истакао је Николић и додао да проналасци из Кленка још детаљније откривају прошлост Срема. - Имали смо одређено предзнање о локалитету пошто су ископавања рађена и раније. Знали смо да је реч о простору димензије 100 пута 100 до 150 метара, а открили смо да је осим тог узвешења локалитет доста шири око 1,3 километар.
Реч је о богатом локалитету, јер пронађени материјал је велико национално благо које пружа могућност за истраживање и разумевање прошлости и живота на овим просторима.
- На локалитету смо пронашли скулптуре из доба неолита, Старчевачке и Винчанске културе, преко бакарног, бронзаног и гвозденог
доба, до келтскле окупације, античког периода и средњег века - набројао је Николић. - Пронађени су и комплекси за прераду жита из римског периода одно-сно објекти и до 20 метара у пречнику, а пронашли смо и велики ров из винчанског периода са остацима лобања и праћки, што нам указује да то ипак није била такозвана „култура мира”.
Археолози су добили могућност да истражују у ширини ископа новог ауто-пута. Међу најзанимљивија открића спадају модели кошница који припадају Старчевачкој култури, која је цветала између 6300. и 5350. године пре наше ере. - Дакле постоји могућност да смо наишли на доказе о првом припитомљавању пчела, али то је и даље у испитивању - рекао је Николић. - Знамо да се мед користи од старијег каменог доба, међутим углавном сматрамо да су људи сакупљали мед из дивљих кошница, а не да су наменски бринули о пчелама.
С. Ковач
