Директор Културног центра „Ђура Јакшић” у Српској Црњи Родољуб Бошкић каже да ништа није природније него да се културна дешавања одвијају на месту које само по себи представља културно наслеђе и одише културом.
- И сами извођачи кад дођу у двориште куће, поготово када је лепо време, кажу да су надахнути и због саме чињенице да је у тој кући рођен Ђура Јакшић, али и због самог окружења- каже Бошкић. - Кућа је лепа и показало се – инспиративна, ту је играно неколико монодрама и дуодрама на отвореном на шта је публика реаговала феноменално.
Он каже да кућа никада не може бити у одличном стању, јер је рађена од набоја и потребна су јој константна улагања и уређивање и то се не може средити једном за дуги низ година.
-Кров стоји прав као стрела, тако да је кућа тренутно у добром стању, те велики захвати нису неопходни, али основно одржавање како се и одржавају старе швапске куће је стално потребно- истиче Бошкић, који руководи у КЦ седам година.
Бошкић каже да је свака помоћ добродошла, сарадња са локалном самоуправом добра, али и да конкуришу на конкурсе када имају пројекте за које сматрају да су вредни пажње.
-Наши пројекти су увек добро осмишљени, јасни и прецизни, добро написани и није нам се десило где год да конкуришемо да не добијемо средства, мада то некад буде мање од суме коју смо замислили, али увек добијемо новац и сваке паре које дођу, значе квалитет више- напомиње директор Културног центра.
Буyет није висок, али захваљујући сарадњи са културним центрима из Крагујевца, Крушевца, Пожаревца, Јагодине, Београда, Зрењанина, Новог Сада и Сенте и мањих центара, Културни центар функционише добро.
Приликом посете Ђуриној кући чули смо да посетиоци не чују увек исту причу, већ је она прилагођена за децу и одрасле.
- Предмети који се налазе у кући нису аутентични, поставку је урадио Народни музеј Зрењанин, док је један део предмета откупљен, а мали део затечен. Кућа је мало другачија и одступа од клишеа типичних кућа у то време, јер је Ђурин отац био поп, те гостинска соба није постојала, већ радна соба у које је примао суграђане, што се види по вратима која се налазе у гостинској соби, што иначе није случај- прича Бошкић. -У соби у којој се налазе Ђурини рукописи и свеске могу се видети и дела сликара који су насликали Ђурине портрете, а када се организују посете школа деца највише воле да чују причу какав је Ђура био као дете.
Обновиће ликовну колонију
Планови за идућу годину јесу обнављање сликарске колоније, јер су се стекли услови за то.
-Имамо план да на квалитетан и не претерано скуп начин угостимо академске сликаре и манир сликарске колоније вратимо Српској Црњи, али да одемо и корак даље и да приказивање слика насталих за време сликарске колоније уредимо у природном амбијенту и направимо нешто што ће још више оплеменити целу причу- истиче Бошкић. -Тако ће у Српској Црњи Ђура поново добити једну колонију која ће бити инспирисана његовим радом, што је он свакако заслужио.
У данашње време Интернета нема више потребе причати људима, па ни деци о општим подацима, а сви више воле да чују анегдоте.
-Тако се деца сваки пут смеју на причу о првим Ђуриним стиховима, када је уместо да се игра са другарима на улици лоптом, добио од своје бабе частан задатак да чува ћурке и после јогуњења и неког времена изговорио: “Један, два, три, да бог да поцркали сви”, што се односило на ћуриће, како би могао да оде да се игра са другом децом - објашњава Бошкић и додаје да прича није аутентична, али да се провлачи кроз литературу као прича како је настала прва Ђурина песма. -Породица Јакшић као дођоши у овом месту доносе потпуно другачију културу живљења и то је такође посетиоцима занимљиво да чују, како су донели у село грађански начин живота.
М. Стакић
Фото: Р. Хаџић
Пројекат „Нова Црња јуче, данас, сутра” реализује ДВП Продукција, а суфинансира Општина Нова Црња. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
