Сомбор: Како уклонити амбалаже од хербицида
СОМБОР: Пољопривредна саветодавна стручна служба (ПШС) организовала је састанак са представницима сомборске локалне самоуправе и свих месних заједница, како би се још једном организовала акција прикупљања амбалажног отпада насталог након хербицидних третмана свих пољопривредних култура.
Ова пракса је одавно присутна на простору западне Бачке, али су је раније запослени у ПШС реализовали у потпуности у сарадњи са удружењем произвођача и дистрибутера хемијских средстава заштите биља СЕЦПА, која је утихнула након избијања пандемије коронавируса, па су, поред ПШС највећи терет преузеле локалне самуправе.
- Ово је трећа година за редом како у сарадњи са Пољопривредном стручном службом организујемо овакву акцију, која је једна од кључних када је у питању заштита животне средине – нагласио је Слободан Станић, члан сомборског Градског већа задужен за заштиту животне средине и екологију. – Показало се да се сваке године повећава количина прикупљене искоришћене хербицидне амбалаже, која се на тај начин, уместо да заврши у самим пољима и каналима, безбедно уклони и уништи.
Резултати у акцијама безбедног прикупљања и уништавања потенцијално опасне амбалаже побољшани су у сарадњи са месним заједницама, које активно учествују. Према речима Слободана Станића, у договору са околним локалним самоуправама, иницијална сомборска акција се проширила и на општине Апатин и Оџаци, које ће се и ове године оперативно укључити у организовану акцију прикупљања амбалаже након коришћења хербицида.
Да су резултати акције из године у годину све бољи, посведочила је и Јелена Перенчевић из сомборске Пољопривредне стручне службе, која је поводом заштите биља и најчешће у контакту са пољопривредницима који користе ова средства.
- Модерна пољопривреда подразумева примену средстава за заштиту биља, било да се ради о ратарској, повртарској или воћарској производњи, па је самим тим и све значајније безбедно прикупљање, складиштење и уништавање хербицидне амбалаже, која, просто бачена на њиву или спаљена, може представљати опасност за животну средину – истакла је Перенчевић.
У прошлогодишњој акцији у јесењем термину прикупљено је више од 10 тона оваквог отпада, за који се амо може претпоставити какву би штету нанео да је завршио у атару, потврдила је Перенчевић и додала да правна лица у пољопривреди, односно веће компаније имају посебне договоре са произвођачима и дистрибутерима хемијских средстава заштите како би се након третмана амбалажа безбедно прикупила и уништила. – Како мала и средња пољопривредна газдинства нису обухваћена овим договорима, наша акција је кључна за власнике ових газдинстава да се сигурно ослободе потенцијално опасног отпада, при чему им се издаје и одговарајућа потврда о његовом преузимању, без које не могу аплицирати на конкурсима за средства из све популарнијег ИПАРД фонда – упозорила је Јелена Перенчевић из сомборске ПШС.
Постоји потреба да се овакве акције спроводе најмање два пута током једне године, односно у јуну и септембру, периодима након најмасовније примене средстава хемијске заштите биља
Град Сомбор је својевремено иницирао разговоре са вишим нивоима власти да се одређеним мерама додатно подстакну сами пољопривредници на учешће у оваквој акцији.
- Наша замисао, за коју се надам да ће ускоро добити и свој законодавни оквир, је да у обавези прибављања потврде ПШС, односно Месне заједнице у којој предају хербицидни отпад, буду сви закупци државног пољопривредног земљишта. Тачније без овакве потврде у протеклој, закупци не би могли да учествују у лицитирању за државне оранице наредне године – рекао је Слободан Станић, уз изражавање наде да ће се ова иницијатива што пре прихватити од надлежних органа.
М. Миљеновић