Зато је овдашња јавност са одобравањем дочекала недавно обећање српског председника да ће држава у реконструкцију Опште болнице „Др Радивој Симоновић” уложити чак 20 милиона евра.
Проблеми са којима се суочавају сомборски медицинари запослени у овој установи су заиста велики, с обзиром на то да је добар део комплекса стар готово један век, да је такозвани Хируршки блок изграђен крајем 80-их година прошлог века и поред спорадичних, траљавих реконструкција зрео за озбиљнију обнову, да су одељења Неурологије и Неуропсихијатрије измештена у прастаре, неусловне објекте, да је Одељење за физикалну рехабилитацију у Бањи Бездан пре ругло, него потенцијал за здравствени туризам….
Неколико дана пре председничког обећања, тачније првих дана јуна, у просторијама Опште болнице „Др Радивој Симоновић“ Сомбор потписан је уговор за израду комплетне пројектно-техничке документације за изградњу новог објекта у склопу Опште болнице, што представља почетак реализације прве фазе, од укупно три, које су предвиђене за изградњу, реконструкцију и адаптацију објеката у склопу комплекса Опште болнице Сомбор на Војвођанској 75. Уговор је потписан са групом
понуђача, односно Центром за енергетску ефикасност и одрживи развој д.о.о. из Београда и фирмом „Машинопројект КОПРИНГ“ а.д. из Београда а рок испоруке пројектно-техничке документације је 180 календарских дана од дана потписивања уговора.
Уговорена цена израде пројектно-техничке документације износи безмало 21,5 милиона динара са урачунатим ПДВ-ом, а средства за реализацију овог пројекта обезбеђује Покрајински секретаријат за здравство, уз учешће локалних самоуправа чији становници гравитирају ка овој установи здравствене заштите секундарног нивоа, односно Града Сомбора и општина Оyаци, Кула и Апатин.
У старом здању „Краља Александра и краљице Марије” данас је породилиште, али и дечије, очно и одељење клиничке лабораторије. То име болница је носила до почетка Другог светског рата. Из заоставштине последњег изданка некад пребогате племићке породице Семза од Кајмунке, Иштвана, сагради се још једно крило у коме се и дан- данас налази интерно одељење сомборске болнице. У периоду соц–револуције, болница изгуби краљевско име, али и доби ново, идеолошки прихватљивије, по свестраном ерудити доктору Радивоју Симоновићу, који је поред становљавања неколико медицинских грана у Срба и националног прегалаштва, стигао да буде и зачетник алпинизма у нас.
Мада организовано сомборско здравство датира у далеку прошлост, изградња првих наменских болничких објеката у данашњем комплексу је почела пре стотинак година, кад су житељи Сомбора чули да његово краљевско височанство Александар Карађорђевић, ујединитељ Југославије, намерава удостојити румунску принцезу Марију брачном заједницом. Далековиди и промућурни какви Сомборци већ јесу, одлучили су да краљевском пару дају необичан свадбени поклон, а на ползу своме граду.
На иницијативу сомборског лекара др Миленка Петровића, донацијом свих грађана сазидана је на рубу града болничка зграда. Радови који су започели 24. маја 1923. године потрајаше следеће две и никну двоспратна грађевина у облику ћириличног слова П, е да би се тлоцртном симболиком одало поштовање и старом краљу Петру Ослободиоцу. Краљевски пар, одушевљен поклоном, и сам одреши кесу, па након опремања тада једне од најмодернијих болница у земљи врати зграду на употребу својим поданицима у овом граду, који се и данас рађају у овом објекту.
Године преточене у деценије су пролазиле, Сомборци се рађали и умирали у својој болници на крају града, стигоше и да направе нови део, Хирурушки блок. Тада најмодернија опрема, унета је у блиставо стаклено вишеспратно здање свега две године уочи почетка распада земље и грађанског рата, па је поред београдске ВМА управо сомборска болница била и прва ратна болница у Србији, која је прихватила безбројне рањенике свих зараћених страна. Хумана мисија сомборске болнице је испуњена, али је плаћен цех у раубовању здања и опреме, што се осећа и дан- данас, па је и намера државе да уложи огромна средства у њену реконструкцију и пуну функционализацију више него добродошла.
М. Миљеновић
