Дошли су крајем првог века старе ере на ове просторе, а претпоставља се да су ту живели римски трговци и пре него што је војска освојила овај простор, који је њима био врло интересантан, јер је и тада ово била плодна равница која је давала храну, којом се у то доба плаћала војска, али и одржавао мир у царству.
Читав простор Срема је и у то време био идеалан за производњу хране, ако се изузму насеља и Фрушка гора, која је, опет, била природни штит и имала разна утврђења уз Дунав, највећу границу и препреку према варварском свету. Тако је Срем у то доба био размеђе два света. Фрушка гора је била добра заштита као планина, јер су утврђења на стратешким местима са војницима који чувају и пазе другу страну која је равна, могли да примете сваког ко дође. Некад им је то било доста успешно, али у неким ситуацијама им је и одмагало, поготово у неким каснијим вековима.
Када су разна германска племена, а после и Авари и Хуни освајали ове просторе, истеривали су грађане Сирмијума, да би он поново био обновљен, међутим, град, није успео да се обнови у сјају који је некад имао.
Сеобу народа у шестом веку нико није могао да заустави. Византија је била моћна, али одустала је од овог простора крај Саве и то је био крај Сирмијума као великог града. Заоставштину Сирмијума чувају бројни музеји изван Србије, установе у Сремској Митровици, али трагове о његовој величини и значају археолози увек изнова проналазе.
М. Стакић
Фото: Ј. Ивановић
Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу” реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
