Наиме, увозни бостан из Грчке и других крајева где раније доспева, не продаје се само у супермаркетима трговинских ланаца, већ се продаје крај пута Рума-Шабац, на улици у Хртковцима.
Живко Рајаковић из Хртковаца подсећа да је цео Срем некада био познат по бостану, а Хртковци првенствено због производње домаћих диња церовача. У међувремену кренуло се са новим хибридним увозним сортама, најпре мађарским, потом америчким, холандским, израелским и другим.
- Ми смо наш бостан скоро сав већ расадили, али смо једну туру оставили за касније. Сваке године на неки начин гађамо погодне термине за тржиште, јер дешава се да некад касније лубенице на тржишту боље прођу него ране. Сви иду на то да род приспе што пре, а када дође до хиперпродукције тржиште одреагује и одради своје. Управо због тога смо оставили расад да на једном јутру
лубенице приспеју касније. Потрудили смо се да расад буде квалитетан, већ је на њиви развучена малч фолија и систем за наводњавање кап по кап, па после расађивања ове туре, наставићемо са неговањем и заливањем бостана – каже Рајаковић.
Рајаковић каже да овдашње бостанyије прате увозни сортимент, али да тешко на крај могу да изађу са увозницима који беру
бостан још док га домаћи произвођачи и не засаде. Због тога су домаћи произвођачи прилично у неизвесности, оцењујући да је прошла година била изузетно лоша, са ниском ценом и десетковнинм тржиштем. Због немогућности пласмана лане је и пропало доста бостана.
- Прошле године смо морали да бацимо више од вагон лубеница, једноставно смо их искиповали на њиву. Пропало је доста бостана не само код нас у Хртковцима, него и у суседном Јарку и другим местима – присећа се лањске сезоне Живко Рајаковић. - Под бостаном имамо од три до шест јутара, већ зависно како које године проценимо. Бостан се у нашем домаћинству узгаја одувек, а иако смо се мало оканули неког већег ратарења класичних култура и кренули са производњом дувана, остајемо верни бостану, јер је сладокусан и ми га обожавамо у породици.
Рајаковић додаје, да без обзира на све потешкоће које прате хртковачке и остале сремске бостанyије, не одустаје се.
- Лубенице са кванташа већ су пристигле и продају се испред сеоских кућа на улици, па многи који овуда пролазе мисле да је то домаћи бостан. Примењују се ту и неки трикови, да би се придобиле муштерије за увозни бостан, али од нашег домаћег са сремских њива нема бољег, када доспе. За сласан бостан важни су хибриди, јер ту сада нема промашаја пошто су врхунски, али све остало зависи од времена.
У сушној години са пуно сунца квалитет је увек првокласан – објашњава Рајаковић.
М. Митровић
